Отворено писмо јавности. Тренирање строгоће над инвалидом. Ово је прича Миомира Нешића инвалида из Свилајнца коме локална власт и руководство матичне школе ускраћују најелементарнија људска права.

„Као инвалид уназад неколико година трпим претње, уцене и друга малтретирања од стране руководства ОШ „Јован Јовановић-Змај“ из Свилајнца и локалних власти, у вези решавања мог стамбеног питања. Становао сам у школи у Црквенцу и моји проблеми су настали када је пре три године школа требала да се реновира. Локалне власти и школа насилно су хтели да ме избаце из стана и сместе у неадекватан простор. Тада ми се здравствено стање нагло погоршало.

Стамбени проблем ми је само привремено решен после пожара у школи у Црквенцу почетком децембра 2016.године, само неколико месеци после њене темељне реконструкције. Игром случаја из стана, коме је претила ватрена стихија, спасао ме је бивши ученик. Тада сам доживео нови стрес. Локална власт, ме је против моје воље сместила у стационар дома здравља. Ту сам дочекао и Нову 2017. годину, а на коришћење ми је дат једнособан стан у Свилајнцу на другом спрату без терасе и лифта. Са другог спрата супруга није у ситуацији да ме свакодневно спушта у шетњу. Веш сушимо испред врата у ходику.

На спрату школе у Црквенцу, осим личних ствари остале су моје слике, графике, скице, цртежи и рукописи песама које сам намеравао да објавим. Остала ми је и комплетна медицинска документација до које нисам могао доћи јер ми нису дозвољавали улаз у школу.

До дана 7.фебруара ми нису дозвољавали да било шта узмем од ствари, а онда су мени непозната лица провалила у стан у школи у Црквенцу и насилно изнели део ствари у хол. Када је моја супруга отишла да припреми исељење због поновног реновирања школе затекла је разбацане књиге и друге ствари, а појединци су покушали да однесу део наших ствари. Позвао сам полицију која је изашла на терен и сачинила записник. Нису хтели да запечате стан и упутили су ме да се обратим матичној школи у Свилајнцу да заштити моју имовину. Како да се обратим школи кад су они провалили у стан и бахато се понашају према мени и супрузи.

Цео овај догађај ме је дубоко потресао и моје физичко, а и психичко стање је нарушено. У Београду сам 8.фебруара био на специјалистичком прегледу због проблема са кичмом и спазмом мишића због чега сам и везан за инвалидска колица. Нисам завршио комплетан преглед јер ми је недостајала ранија документација која ми је из стана у школи у Црквенцу нестала. Нови преглед ми је заказан за 15. март. По повратку из Београда супруга је отишла у стан у Црквенцу да покупи остатак ствари који су претходног дана радници разбацали по насилном уласку у стан. Иако је претходног дана закључала стан, био је поново проваљен. Установила да је из стана нестало неколико мојих слика уља на платну, графика урамљених и неурамљених, поломљен штафелај, однета платна и боје, није било ни мојих награда у виду плакета и повеља. Све вредније стаклене ствари од кристала су нестале, бомбоњере, пиксле и вазе. Нестало је још пуно ствари јер смо се кућили четрдесет година.

Више од годину дана смо чекали да нам матична школа из Свилајнца одобри улазак у стан, а онда је тражено да одмах испразнимо стан. Ни то нису сачекали већ су насилно ушли уништили и однели знатан део наших ствари укључујући и породичне фото албуме и фотографије.

Супруга и ја се осећамо обесправљено, немоћно и нарушена су моја основна људска права. Моја интелектуална својина је доживела да се уништава од стране неодговорних и бахатих појединаца. Обратили смо се највишим функционерима државе да заштитите мене и супругу од насртаја појединаца на нашу имовину коју смо годинама стицали.

Свилајнац 09.02.2018.
Миомир Нешић, сликар и песник

035/ 323 116

064/234 23 13

Професор Нешић: Писмо Центру за социјални рад Свилајнац

Зашто нова, комплетна реконструкција? Школа у Црквенцу-огледни тест савести

Наставља се голгота једног од 6.270 пензионера у Општини Свилајнац

Одштампај