Јагодинци дотакли беду и немаштину?
Прича се и о томе се пише, да су многи дотакли немаштину, а и сам сам имао прилике видети како поједини превћу по контејнерима, не због отпада, већ због нечега што би могло да се поједе.
Данас ме је зауставила жена старости око 60 година, пристојно обучена, у близини зелене пијаце у Јагодини, која ме познаје, а која је својевремено радила као секретарица у једном познатом јагодинском предузећу и замолила ме да јој дам макар 100 динара. Питам је о томе шта се то са њом збива, а она ми каже да је од пре неки дан остала без задњих 800 динара које је морала дати унуку (није битно због чега) и да већ два дана нема ни за хлеба.
Дао сам јој новац више него што је тражила, а при томе сам осећао страшану непријатност и дубоки пораз, јер сам и сам на одређени начин саучесник свега овога што се збива око нас – на једној страни скупоцени аутомобили од којих улицу ван пешачког прелаза не можеш прећи, летовања, виле, “бесплатни” проводи у суседним земљама и скупим хотелима, а на другој страни нама познати људи, наше комшије траже храну по контејнерима или на овакав начин долазе до ње преко људи које познају. Или се лече захваљујући СМС порукама.
И све ме то подсети на 2-3 хиљаде динара које газда Палма даје стотинама или хиљадама људи као помоћ, али не као на његово доброчинство, јер то нису лично његове паре, већ као на крајње поражавајућу слику беде једног великог броја људи у сред “чувене” Јагодине.
Иако смо, у крајњој инстанци, свему томе сами допринели, “јер смо тако хтели”, јесмо ли баш овако и заслужили.
Читалац из Јагодине
Јован Степановић – Степа
Објављено 03.11.2017
Jagodina je nekada imala firme koje su zaposljavale cetvorocifrene brojeve ljudi, a danas imamo firmice poput AUNDE, ANDREA KONFEKCIONI koje se pompezno najavljuju kao luconose prosperiteta. Zalosno je to da ko se u njima zaposli i odradi mesec dana shvati da je bolje traziti drugi posao no ostati tu. Znam devojku koja je posle mesec dana rada u Andrea konfekcioni zakljucila da ce vise zaraditi radeci kod jagodinskih privarnika na parce prema potrebi normalno na crno, nego u Andrea konfekcioni i Aunde. Takva je situacija u Jagodin, veliki investitori obilaze Jagodinu ove dve firmice koje su otvorene uz veliku pompu su cist promasaj. Jagodini fale jake i stabilne firme koje proizvode robu za kojom je trziste gladno a ne neki restlovi od firmi koje su dosle u Jagodinu da usicare nesto a ne da pokrenu proizvodnju. Uzgred Jagodina ce uskora da postane grad penzionera, svo mlado i perspektivno odlazi, jer Jagodina nije plodno tlo za pustanje korena.
Plata za mesec mart je u Anderea konfekcioni iznosila od 25-29 000 dinara,uz obrazlozenje da je istekao ugovor sa drzavom…i da ce tako biti i u Aunde i u Vibaku kad im isteknu ugovori….pri tom norme nikad vece,a niko se od glavonja ne pita ima li zivota van firme,il samo da padnes mrtav kad dodjes kuci!Samo sto pre zatvoriti ovakve firme,pa dovedite neku koja ce placati neku hiljadu evra,pa onda udarajte u talambase!
Одличан текст!
Ne samo da mnogi misle da se presele u Jagodinu nego sam i razgovrao sa kosovarima i različitima koji su namerno odabrali i došli u Jagodinu zahvaljući Palminim šaradama i farsama.. da uzimaju posao ovde kog ionako nema baš puno za bedne 25,000
Kaže mi devojka iz Novog Pazara (koju sam slučajno upoznala na netu): ,, Lako je vama u Jagodini,, ja je pitam šta joj to znači? Ona kaže da nama cvetaju ruže, svi zaposleni, nove fabrike , predsednik brine o onima koji nemaju. Ljudi bi čak i da se presele ovde zbog blagostanja … Nisam znala da li da se smejem ili da plačem.
Mislim da je vreme da se progovori i čuje šta je prava istina. Tuga jedna golema ljudi .