Ако сте били у прилици да у последње време заобиђете фамозни Лидл па да нешто од основних потрепштина купите у Јагодинцима нашироко познатим Алфа маркетима имали сте шта и да видите. Полупразни рафови потрошне робе, непостојање цигарета, намргођено особље. Незадовољство купаца очигледно. У појединим продавницама по селима има мање производа него у неким  домаћинствима. И сви постављају исто питање, у чему је проблем?

Почнимо од запослених. Запослени су на пример релативно скоро примили децембарску плату. Наравно, биће пара, полако, тако кажу шефови. А и што им се не би веровало??? Када то у Србији радници нису били плаћени за свој рад? Побогу, одакле вам право да сумњате у ваше шефове, у ваше локално руководство и у вашу државу. Па све то постоји због вас, у служби је грађана а не појединаца. „Паре нису проблем-пара нема.“ Бар не за вас. Делује као да се неко повлачи из власништва па више не брине ни о репутацији фирме али ни о радницима исте. Да ли се и у којој мери уплаћују бар доприноси не знамо али и ако се не уплаћују-биће, полако само, мало стрпљења.

Искрено говорећи нисам толико забринут за капитал и репутацију до скора јединих локалних трговачких монополиста. Они ће се снаћи, ако већ и нису. Забринут сам за микро и макроекономске показатеље. Наиме паралелно са уништавањем овог ланца маркета дешавају се две ствари. Отвара се Лидл који упошљава око 40-ак радника и укида се плаћени градски превоз.  Јагодина постаје метропола. Лидл, Виво, бесплатан превоз… Гадафи је жив!  Људи у рекама чекају својих 2000 динара за лекове и нешто хране. Идилично.

Но, вратимо се на Алфу и Лидл. Знајући коју количину утицаја у локалној самоуправи имају они са власничким уделом у Алфа маркетима нејасно је како су тако хладно прогутали долазак Лидла који ће их сигурно прогутати са тржишта. Осим њих, прогутаће и око двестотинак радних места у Алфа маркетима. Добро, није све тако црно, запослиће Лидл  40. Шта је 160 људи, 160 породица. Па то је само бројка.  На крају крајева решење постоји. Тих 160 људи достојанствено ће када буде била донета одлука стати у ред пред зградду локалне саоуправе и покушати да извуку што више новца. Битно је направити што тужнију фацу и испричати што жалоснију причу. Мада то у Јагодини није проблем.

• Незапослена, мајка 3 детета, остала сам без посла у Алфи а муж ми је био кондуктер у Зоран Рајзену док није уведен бесплатан превоз.
• 6000 за госпођу!

Бинго! Биће за струју и понеки седатив, али да муж не зна.

Наравно, новац сте узели, избори се ближе, јасно је коме треба дати глас. Осим тога, добили сте бесплатан превоз. Добро, није баш бесплатан, град Јагодина га плаћа милион евра на годишњем нивоу од новца пореских обвезника али Боже мој.Ко и мало познаје одређене економске показатеље види јасну слику. Алфа ће се затворити.  Али шта онда?  У реду, рећи ће многи, и нека затворе, доста су држали све, дошао је Лидл. Да, али тај Лидл у својој понуди од око 1500 производа продаје тек нешто више од 300 артикала произведених у Србији који ће врло брзо постати неконкурентни јер странци своју привреду директно или индиректо субвенционишу док наша држава нема то у фокусу. Из комунизма прешли смо на неолиберални капитализам. Занимљиво. Неконкурентна на тржишту, наша ојађена привреда ће се и дефинитивно угасити. Све је спремно за следећи корак. Постајемо потрошачко друштво без права да произведемо довољно чак и за своје потребе а чак ида нам то право не буде ускраћено постаће апсолутно неисплативо. Примера ради у Јагодинским селима живи око половина становника Јагодине. Зашто би било ко произвео своје пиле, јаје, или утовио свињу када власник свега тога може постати по невероватој Лидловој акцијској цени и то на 12 месечних рата.

Ација „АТАК НА БАТАК“  Дивно.

Из тог разлога, као грађанин, износим свој став. Алфа маркети ће се угасити, фаза у којој смо представља постепено извлачење капитала, радници ће остати без посла, села без продавница а бојим се, дугорочно гледано, и без људи. Али без бриге. Држава ће вам откупити куће и поклонити их азилантима који ће на основу кредита које ће држава добити од Европске уније имати права на подстицајна средства за развој приватног бизниса. Слично као кад “неко” узме родитељима дете јер немају новца да га “првилно” издржавају па то исто доделе другој породици која за чување детета прима новчану надокнаду.

Наравно, биће и оних који немају због чега да се брину. Оних који ће вероватно и овај текст критиковати у коментарима објаве, они чији је то посао. Слепо ће следити упутства „Врховног бота“ и линчовати сваког ко мисли другачије. Остали, у страху од губитка посла, детета и својих права мораће да се учлане или иселе. У Немачку на пример.  Колевку Лидла.

Једноставно. Боље. Повољније.

Лични став
Стефан-Вук Милановић

Одштампај