Одвајкада је гробље било место које су људи обилазили са посебним пијететом и са жељом да њихови рођаци и пријатељи у вечном боравишту почивају у миру, па су се у складу са тим и понашали при посети гробљу. Данас су Задушнице, дан када се обилазе гробови и одаје пошта преминулима.

И већ доста година уназад тога дана је невиђена саобраћајна гужва на улицама које воде ка гробљу. Али само на улицама до гробља, односно до паркинга који се налазе непосредно поред гробља, а одатле се на локацију гробља одлазило пешке релативно лепо уређеним узаним путевима којима су покојници одвожени од капела до локације вечног боравишта.

Данас је, ваљда, био неки изузетак, или није било полиције, или је то већ пракса – возила су преплавила узане путеве преко гробља. Нека возила су била паркирана поред самих гробова; као пешак морао си и на гробљу да се пазиш возила.  Хаос је настао око 14 часова на улазима-излазима, када су једни хтели да изађу са гробља, а други да уђу на гробље.

Просто невероватно докле човек, који стицајем неких околности има возило, може да иде, чак и када је у питању гробље.

Можда ЈП „Стандард“ наплаћује улаз за возила. Али, чак и да је тако, поставља се питање: да ли се све то исплати после уништених травњака и другог зеленила на тој локацији, иако је гробље. Или „Стандард“ управо ради на томе да град има што мање зеленила (јер ту треба и нешто да се ради) пошто су у самом граду и паркови, као и тротоари, припали возачима. А што се возача, посетилаца гробља на дан Задушница, тиче – очито је да не поштују чак ни СВОЈЕ покојнике.

А како би тек туђе?!

О парковима, тротоарима и живим људима сувишно је причати.

Читалац Јован Степaновић – Степа

Објављено 04.11.2017

Одштампај