Криза која је задесила нашу политичку сцену као и питања која грађани стално постављају и власти и опозицији намећу обавезу сваком ко се, на било ком нивоу,  политички ангажује да преиспита себе, своје ставове као и страну на којој се налази. То питање месецима уназад и ја постављам себи па су одлуке које сам у претходном периоду донео управо и резултат тог преиспитивања. Моја политичка позиција била је специфична. Као шеф изборног штаба у београдској кампањи 2018, као секетар Извршног одбора Српске народне партије задужен за организацију партије на територији целе Србије и као запослен у Влади републике Србије у кабинету министра Ненада Поповића ја сам, барем што се републичког нивоа тиче, био део власти. Међутим, мој улазак у политику био је инициран заинтересованошћу за локални политички активизам а на том пољу бити власт у Јагодини са људима који то сада јесу пре свега је неморало, нечасно а бојим се и противзаконито. Под притисцима министра да постанем и део власти у Јагодини одлучио сам да ипак останем свој. Значи опозиција.

Искрено нема тих привилегија нити притисака због којих бих био део камариле која је ојадила Јагодину и по свему судећи нема у плану да јој се са врата скине. Од 2016те године власт у Јагодини чини и Српска напредна странка(СНС) а тај моменај вероватно је преломан за рапидан напредак нашег града ка тоталној пропасти. Предсесник локалног СНС-а, Никола Радосављевић у више наврата ишао је за Београд и од себи надређених унутар СНС-а али и од Поповића лично захтевао је да будем стављен у мат позицију и престанем да о њима пишем и против њих делујем. За узврат нуђено је пуно тога али шта год да сам добио изгубио бих више. Изгубио бих себе као и поверење људи који су у све ово ушли само због тога што верују у локалну борбу коју је СНП у Јагодини покренуо а не због имена странке, њеног председника или тога што је та партија део републичке власти. У том тренутку, да бих сачувао своју аутономију деловања на локалном нивоу покренуо сам унутарпартијску иницијативу за реорганизацију партије и проследио је свим председницима општинских одбора са територије целе Србије као и председнику партије лично. Тражили смо измену Статута партије(до кога ниједан члан ни руководиоц никада није могао да дође), тражили смо сазивање Скупштине партије(која није одржана ниједном за 5 година постојања) и аутономију у деловању одбора на локалном нивоу као и још пар сада мање важних ствари. Иницијативу је подржало преко 70% одбора СНП-а са територије целе Србије а ја сам наравно, што је било и за очекивати, истог дана искључен из партије а вероватно најорганизованији градски одбор СНП-а је расформиран. И све то без заседања икакве дисциплинске комисије, одлуком председника. Као у Кафкином „Процесу“.

Тако је Србија добила још једног малог Вучића чија партија служи само зарад формалног приказа парламентаризма и демократије у Србији. И ето, ту схватите да је систем труо. Председник партије која има више ишчлањених него учлањених људи по ко зна који пут је показао да је СНП заправо скраћеница од (С)транка (Н)енaда (П)оповића.

Та и сличне скраћенице скраћују Србију већ 30 година како територијално тако и по броју становника док се конто њихових лидера енормно повећава из дана у дан а мале, фиктивне и ауторитативне партије представљају канцер српске парламентарне демократије.

Из тог разлога, по цену искључења из партије-што се на крају и десило, након самопропитивања где сам и ко сам,одлучио сам да је једини правилан избор успротивити се. То противљење и та побуна није побуна против државе, нити у корист евентуалних појединаца који би да је руше већ је та побуна унутрашња потреба човека са интегритетом да буде на правој и јединој могућој страни, на страни народа. Своје ставове нисам променио и наравно да и даље мислим да је Н1 телевизија као огранак ЦНН-а антисрпска телевизија, наравно да сам против легализације геј бракова и геј пропаганде у школама, наравно да нисам за улазак Србије у Нато, за деградацију Цркве и војске, за продају Косова и Метохије, наравно да сам за што тешњу сарадњу са Руском Федерацијом, наравно да мислим да ЕУ од нас жели само јефтину радну снагу и нас као потрошачко друштво, укратко-нисам против виталних инереса Србије али сам против система у коме Неша Трта може да купи Јагодинску пивару, система у коме се руше биоскопске сале а праве зграде, система у коме се праве спискови људи који излазе на мирне протесте, система у коме се на основу партијске послушности додељују и одузимају радна места, система у коме криминал цвета и система у коме су медији под апсолутном контролом власти једнаки оружју за масовно уништење.

Хитлеров министар пропаганде, Гебелс, једном је рекао: „Дајте ми медије и ја ћу од једног народа направити крдо свиња“. Не верујем да би ико нормалан, макар му у том систему доделили улогу сувласника фарме, желео да учествује у пројекту који од његовог народа треба да направи крдо свиња.

Питаће неко претпостављам, како можеш онда да стојиш раме уз раме са појединцима који се залажу управо за оно против чега си ти? Не, стојим уз народ да бисмо омогућили да сви могу у фер условима да изађу на изборе а да се онда у тој фер изборној трци боримо вероватно и против једног дела  тих са којима сам пре неки дан стајао испред Председништва наспрам кордона полиције. Државни апарат је пао на испиту када је Јутка аболиран одговорности, када је Симоновић наручио паљење куће новинару из Гроцке, када је Јагодински „Чича“ са свом својом имовином продат за 420.000евра човеку који је хапшен у акцији сабља. Систем у коме су појединци и власници крупног капитала важнији од народа, систем у коме Милановићи воде градски фудбал а Радовановићи ограђују стадион, лош је систем.

Рећи ће многи како си сад одједном устао против нечега чији си део био, како си до јуче промовисао истог тог Поповића а сада отворено говориш да је та политика погубна за друштво? Одговор је ту јасан.

И ако сам увек строго поштовао партијску дисциплину у партију нисам ушао да бих слепо следио неког Домановићевог „Вођу“ већ зато што сам себе пронашао у идејама којеје  та партија промовисала а СНП декларативно јесте била партија са чијим су се званичним идејама (програмским начелима написаним на папиру) подударали моји ставови, напомињем била.

А била је зато што смо од партије која није подржала Александра Вучића на председничким изборима и партије која није била део извршне власти када сам ја у њу ушао постали челична песница режима. Други разлог је тај што не постоји воља да се партија шири већ је она резервисана само за узак круг људи, а ја, и ако сам био део тог круга, увек сам износио свој став и залагао се да партија мора да се децентрализује.

И треће, дао сам све од себе да се одупрем притисцима  да постанем део локалне власти и са ЈС и СНС у Јагодини будем у истом табору, а притисак министра Поповића да тако поступим био је огроман.  Човек једноставно мора да зна када је доста. Свако ко се бави политиком мора да зна границе  до којих сме да иде. Те границе сами постављамо и оне су у нама. Одређује их достојанство, дата реч, приврженост идеји за коју се залажемо, искрена жеља и вера у то да неке ствари можемо да мењамо. Ситуација у СНП је измакла контроли. Ако сте у СНП-у морате по аутоматизму бити већи Снс-овац од Вучића. Немојте да вас заваравају поједини иступи и опречна мишљења између министра Поповића и појединих функционера СНС-а.

Све је то представа за народ коју када преко наших медија пратимо, и у њу верујемо, све више личимо на оно Гебелсово крдо. Пример за то је чињеница да ако случајно водите неки локални одбор СНП-а у неком граду једноставно морате бити у коалицији са СНС и немате права на став. Ја сам то имао прилике да осетим на својој кожи.

Из наведених разлога свесно сам се одрекао тренутних и будућих привилегија ове власти јер желим да у било ком тренутку могу да погледам моје комшије и суграђане у очи. Заузимање јасног става прави разлику измађу нас, обичног народа у који себе сврставам, и њих, организоване мањине која ће све учинити зарад очувања власти. Немојте да се лажемо, живим у Београду, упознао сам доста људи, и могу само да кажем да београдска политичка елита на нас гледа као на монету за поткусуривање.

Ми смо за њих провинцијалци, извор пореза, гласачка машина и војници, ако до рата не дао Бог дође.

То што им плаћамо, што их хранимо,  што их бранимо није довољно већ морамо и да их слушамо. Понашају се као колонизатори. Брига њих за Јагодину,Ћуприју, Параћин,  Свилајнац, Деспотовац, Рековац. Брига их за Поморавље, Шумадију, Рашку. Не интересује их ни КосМет. Њих занимају фотеље и зарад њих продаће све, пошто су себе већ продали. Верујте, када дође тај дан, они ће први прелетети у „нову власт“ наравно ако их пусте, а искрено се надам да неће. Зашто би онда било ко у име њих каљао свој образ.

Ненад Поповић је у политику ушао да би заштитио свој капитал, и ја га у теорији донекле и разумем, неће га сигурно штитити из опозиције и зато ће кад све ово прође вероватно први говорити о еволуцији политичке свести, о вољи грађана, о демократији. Зашто бих се и у име кога ја због политике онда замерао са својим комшијама и суграђанима који евидентно све теже и лошије живе? Желим да дотојанствено ходам улицама Јагодине. Немам проблем с тим да живим на селу, чувам козе и овце, идем на пецање и са комшијама испред Дома водим расправу око тога која сорта жита се најбоље показала у нашим условима. Али да бисмо дошли до тога да људи у својим срединама могу неометано да се баве собом и својим послом морамо да створимо систем који ће им омогућити услове да живе свој живот а не да се за њега боре. Због тога нећу одустанем од борбе у коју сам пре скоро три године ушао. Оснивањем своје групе грађана, бављењем локалним темама, борбом за свој Храст, своје село, своју реку, своју улицу и свој град даћу све од себе да будем део промена, промена које су неопходне да изградимо управо такав систем, систем који ће бити по мери грађана уместо да се грађани партијашењем уклапају у њега.

Такође, овим путем позвао бих све незадовољне грађане Јагодине да се придруже овој иницијативи и да у наредном  периоду формирамо једну групу грађана која ће на предстојећим изборима остварити такав резултат који ће бити гаранција и бастион заштите права сваког појединца без обзира на његову политичку припадност.

Јагодина изнад свега! Могуће је.

Одштампај