У јеку новонасталих политичких околности логично се намеће питање сврставања. За или против, Вучић или Ђилас, Русија или Нато, Косово или Европа, избори или бојкот?! Да, националне теме јесу важне. Непостојање става политиких представника по питању ових тема дискредитује их да се тим послом баве, исто као што их свуда у модерном свету дискредитује и корупционашки приступ у раду. Националне теме представљају окосницу деловања политичких партија на државном нивоу а то су теме које данас истовремено и уједињују али и деле Србију.

Вишедеценијска нада српског народа да ће сменом једног и постављањем другог и систем у коме живимо постати праведнији показала се као нетачна. „Срушен“ је Слоба, Коштуница, Тадић, протести против Александра Вучића су у току. На питање да ли су у последње две деценије у праву били они који су рушили или они који су рушени најбољи одговор даће неке нове генерације у времену које долази.

Као и већина грађана и ја имам свој став о томе али као неко ко се бави локалном политиком у једном граду, у једној микросредини, постављам питање и себи и другима колико је став нас појединаца заправо и важан у овим околносима. Наравно, важан је када се ствари посматрају из угла државотворности али истовремено у деловању локалних политичких групација то су теме које само збуњују грађане и свесно или несвесно у други план стављају појединце и теме од којих директно зависи наше запослење, наша улица, село, град.

Националне теме у локалној политици аболирају одговорности оне који су политички преживели и који ће на овај начин преживети и садашњи систем као што су преживели и претходни. Један систем вредности свакако чине идеје око којих се данас делимо али више од тих идеја тај систем чине људи. А ко су људи који представљају овај наш јагодински систем, какав је тај систем, које су његове предности а које мане, шта су његове последице и каква нам је перспектива теме су о којима се баш и не говори пуно. Осим повремених критика на друштвеним мрежама нема јасне стратегије грађана и политичких активиста о томе за шта смо и против чега на локалном нивоу.

Пример поплава у мају 2012. добар је пример за политичку ситуцију и жељу народа да се спаси од ове непогоде. Замислите да су становници неког села поред Мораве у први план ставили одбрану Београда уместо што су подизали насипе и тиме сачували прво своје њиве, штале и куће? Сулудост овог приступа  једнака је приступу оних који су мирно седели уверени да претња од поплаве не постоји док иста у том тренутку носи све пред собом и иза себе оставља пустош.

Ретко се може чути јасан став Јагодинаца са политичким амбицијама о томе шта мисле о подели социјалне помоћи пред камерама,  шта мисле о стању у ФКС, статусу Пиваре, рушењу Велике сале културног центра, нетранспарентности локалног буџета, седницама скупштине Општине које трају 11 минута, политичком запошљавању подобних а не стручних људи, положају радника и сељака, великим трговинским ланцима, о људима који су до јуче били противници овог система и који су одмах након избора постали део њега заузели позиције и изабрали да ћуте.

Да ћуте да би и други ћутали о томе шта они раде у болници, библиотеци, музеју, фабрици каблова. Ћуте да други не би питали шта је са скенером, шта је са новим радним местима, шта је са нашим новцем. Ћуте да би некада ћутке могли да промене дрес и наставе да раде исто.

Кад се ствари поставе на овај начин поставља се питање какве суштинске промене могу доћи, уколико након било каквих промена на националном нивоу ови и овакви појединци наставе да креирају и воде локалну политику. Какве суштинске промене могу настати ако на локалним позицијама остану они који са тих позиција не чују и не виде врло честе пуцње у појединце, систем, безбедност и будућност. Понављам, и КосМет и Русија и Нато и Вучић јесу теме око којих морамо да имамо став али мени је данас, као неком кога занима локална политика, много важнија тема да ли у јагодинској болници ради котао за грејање и јесу ли пацијенти, труднце, деца, најстарији адекватно збринути. Ако којим случајем не ради, може ли за почетак то бити најмањи заједнички садржалац да се око тога сви ујединимо. Па и да прикупимо новац да се исти поправи уколико институције локалне самоуправе то не препознају као проблем.

Можемо ли без обзира на идеолошке разлике да нађемо најмањи заједнички садржалац око бар једне теме? Може ли можда тај садржалац да буде промена локалне власти?

Јагодини је данас, више него икад, потребан јак локални блок. Блок који ће по страни оставити све оно што нас дели а у први план ставити оно што уједињује највећи број грађана. То што нас уједињује јесте борба за праведнији систем по мери сваког грађанина, борба за Уставом загарантована права и слободе, борба за промену локалне власти, борба за живот. Када од нашег дворишта направимо прихватљив амбијент за сваког житеља имамо права да се бавимо и ширим политичким концептом. Окупљање појединаца, групација, синдиката, политичких партија, интелектуалне елите мора да буде приоритет јер живот у ситуацији у којој организована мањина управља неорганизованом већином намеће нам обавезу да отворимо фронт, јагодински фронт. Оружје на том фронту морају бити идеје, речи и аргументи. Оружје нас који чинимо ону неорганизоану већину мора да буде истина. И то је оно што нас осим бројности чини јачим.

Само је потребно ујединити се! 

Као председник локалног одбора Српске народне партије позивам све појединце и групације које деле мишљење да промена локалне власти може и мора да буде основ политичког деловања и најмањи заједнички садржалац наше борбе, да у њој узму активнје учешће, да буду део а што да не и на челу овог фронта јер њега морају да воде најбољи мећу нама.

Ми из јагодинског градског одбора Српске народне партије апсолутно спремно чекамо расписивање локалних избора и били они расписани сутра или за годину дана пролазак цензуса и улазак у локални Парламент не доводимо у питање. Оно што доводимо у питање јесте да ли је то довољно или ипак, остављајући разлике по страни, заједно можемо више. 

Јагодина 10. јануар 2019. год.

Одштампај