Отписивање 8.600 наслова после промена и уласка у библиотеку по политичкој линији и подлим намерама. Хвалоспеви на свој рачун од доласка 2001. године на чело „Читаонице омладине ресавске“ па до процвата и набавке књига. Ови пре, много, баш много шкртарили, проћердали 130 година и набавили  само 35.000 књига, па да их ручно писали више би написали. Ови жути ослободиоци од 2001. године, руководитељке, унеле у кућу преко 28.000 „наслова“ уз асистенцију нашега економисте, чувеног члана читаонице и љубитеља књиге. Чудо од тиража, ала се читају књиге од ослобођења, од када се све преметнуло у хемију и лабораторију.

Но неда им ђаво да ћуте, славодобитници, хвале се да су за три године „почистили“ 8.600 наслова „похабане“ историје. Чега се паметан стиди, ови други се поносе. Скоројевићи. Мисле да њима суђено да пресуде идеологији својих ближњих. Која их мука натера да тако брзо бришу трагове прошлости, да ли због својих биографија или биографија својих предака. Ови 130 година набављали са муком, за потомке мислећи да ће они знати то да цене, кад они „спалише“ идеале својих предака. Татко партијски секретар, а синак жути диктатор ситија, Сићимка примљена за кустоса у читаоници па као жути кадар директорирала и наслове брисала перући образ, а хемијски магистар једини у Србији поставља свекрву – пензионерку у жири за рецитације деце. Породична ствар- приватизација наслова.

По ком критеријуму и којим методама су збрисали 8.600 књига, ко је одређивао наслове, да ли по идеолошком и партијском као ови из 1945. године који су одређивали шта да се гледа и чита и коме да се дивите- висећем на зиду.

Некад спаљивали и људе на ломачи ако другачије мисле, а неће данас „похабане“ и превазиђене леваке.

Шушка се по чаршији, лепо рекао он, познавалац, да она све зна, да је ментор био стипендиста Брозоморног Фонда солидарности који није вратио паре иако студирао шест година Правду. Као саветник економисте и кројач свих марифетлука у Дино-ситију, брисач тргова и улица Народних  хероја, имена школа и установа, лично поставио синчића у читаоницу са гимназијом, да уништава наслове, Све по списку. Зар син оцу биографију, срамоту и образ да брише? Све за будућност, што нема трага као да није ни било. Живео Друг на зиду, пардон госпон економисто.

Књиге данас углавном читају пензионери, који осташе без својих омиљених наслова из младости „Како се калио челик“, „Србија на истоку“ радили и давали за читааоницу и књиге да се омладина „уздиже“ на путу и зноју својих старих. Кад оно задеси их „иперијализам као највиши стадијум капитализма“ овладала нова класа у Диносаурус-Ситију. На брзину склепана елита, без ума, капитално ојачала. Ко се у Свилајнцу хвали за јубилеј од 150 лета, библиотеке да је спалио 8.600 књига, ко се иживљавао над насловима и недужним књигама, спроводећи тортуру и силу над идеолошким неистомишљеницима.  Читаоци очекују да се изађе са насловима и јавности саопшти  ко је одређивао књиге за дивљи одстрел незабележен и од окупатора почевши од Турака, Бугара, Немаца…

Ми дугогодишњи чланови свилајначке библиотеке тражимо да се формира независна комисија, може и из ЕУ- Брисел и  објаве наслове 8.600 комада које је жута инквизиција из освете спалила на ломачи. Бандити, кажу ако ћуте и лажу,а сами написали, лечећи своје фрустрације и изопаченост над недужним књигама предака од пре 150 година.

Тако ли се чува култура и  традиција народа да се бришу трагови и биографије појединаца на власти као да народ нема памћење и свој суд.

У име књиге тражимо правду.

Свилајнац, 27.101.2018

Б.П.

Рубрика: писмо читалаца

Професор Нешић: Писмо Центру за социјални рад Свилајнац

Одштампај