Свилајнац: Ово је Балкан вазала и мешетара. Опет коња јаше и сабљу паше коме ферман паша подаше. Власт буду и људи од чојства, али кад се одметну од султана и фермана, аге и бегови, чивчије и тимарџије, дахије и вазали, ћате и жандарми и кметови, тешко сиротињи раји. Они су ту да ови тренирају и кулук на кулук измишљају. Ако недај се боже не поштује закон, који због раје и написаше е онда су ту разни заштитници султана, утеривачи дугова који плене све од наћви и кашика до троножца и сланика.

У име његово ударају на образ раји али ударају и по 10, 15, 20, 25 по туру, јавно на раскрсници за наук ко харач не плаћа. Даље преносе, добошари, арлапаче, уходе и доушници. Банкротирао још један српски домаћин, фамилија оста на улици. Дахије беху наше одметнуте од паше ударале харач на ваздух и воду, нема да ти остане ни за со, јело деци да осолиш.

Власт мисли на рају и свој џеп, посипа путеве по пољу, гради и копа канале и канализације, вод-оводе, кречи или комплетно рестаурира школе, све више ћака, бициклистичке стазе у села утрошише стотине хиљада евра, спроводе отпадне воде, а смеће „удобно“ смештају у Еу контејнер „из донације“ да се не угрува. Све „домаћи“ неимари изводе посао по пројектанту. Први центар за сиротињско смеће „отворен“ у циганској мали са тендецијом да и оних 150 Рома са берзе рада,постану богати. Све пуним капацитетом да ради као комунално-канализациони јавни дом који извештава власт о смећу.

Све окачили народу о врат, ближње и мало више ближње, поверљиве и доушнике, улизице и олајиваче, згубидане и дежурне ноћне чуваре, сањиве да чувају 24 часа власт јер он судбину одређује кад он климне главом они сви климају до стања фатаморгане и тапшу као у трансу. Живео наш доброчинитељу. Ради шта хоћеш, само нама мрвице дај. Гради куће и станове за продају, реконструиши, копај и шарај, колаче у свом циркусу пласирај и на својој ТВ рекламирај.

Ударај, све по пројекту и информативном програму поштено народ плаћа и гледа илузије са „објективног“ екрана. По пројекту свима нама лепо, благо нама, само власти мало лепша слика и стање. А да ће и твој сладолед да лижу, па све да им цури низ браду тако „доброчинство“ поданици нису могли ни да сањају. Нова тактика, позиви као за гласање, на потпис да остареле седе главе дођу на збор бирача по кијамету и припреме се за нове изборе коме ће глас него за власт, без ње си као тигањ без дршке.

Некад добошар позивао, сад од врата до врата, мораш да потпишеш, својеручно, ако те нема, а радиш у „њихове“ службе бићеш зписан и виси ти радно место.

Обећавају се нова чудеса, после рептила, кишу ће да пушта, кад ви зажелите, сељаци занемеше, овај наш дахија стварно има везе са алахом, није без-везњак, има врлог саветника. Бићемо „Мисир“ и богати имаћемо и веће пензије кад пођемо тамо на исповест. Као и сви људи има да се возите тротинетом до гробља стазом од 200 хиљада евра, златна џада. Културно има да вас „усрећи“ и дом да вам окречи што вам га преци оставише, само сада ће да кошта малко више него кад га они изградише. Студије и пројекти, извођачи и под-изводисти, грађевинска оператива, декоратери и хорти – култура са смећарским јавним сервисом. Некад преци у доба Карађорђа школе и домове градили за потомке, беше их повише, а данас све исто само половине нема .

Народ, нажалост нестаје али власт не одустаје да „гради“ као да је све нормално. Ударнички као тезге на новом „базару“ од 500 хиљада евра. Сада „задивљени“ сељак то плаћа, седи, и у пасуљ из Кине гледа, парадајз из Албаније, краставац на метар из Турске, леблебије, банане на све стране. Ко би рекао да толико има обожавалаца код нас на пијаци.

Ко још од наших паметних предака прво „женске пијаце“ народним парама зидао и у пластенике обавијао, а после сејао, орезивао и коке насађивао. Расо’л не може без купуса, туршија без паприке, „кечап“ без парадајза у флаши. Али не мари од вишка пословног простора има да се отворе играонице и кладионице, преко пута школа, за незапослену омладину да се финансира културни подмладак. Дупло мање младих али ће бити дупло оспособљенији.

Села нестају, остарило се, негде и 60 година просек старости, инфра-структура не посустаје, Игралишта за рукомет сви добили са осветљењем, плаћају али не играју, сви има да добију „магистрал“ канализацију ако и никад неће да се прикључе, гас само што није кренуо у села, стазе за тротинете и рекреацију од ишијаса и реуме, већ готови пројекти за следеће изборе, оће доживотно до посладњег у селу да владају.

Има да се троше „донације“ до последњег динара, ако трeба и села има да имају „заокружени ток“ са пешачким прелазом. Нацртаће га и где не треба. Визионари, не виде даље од носа али кад су „донације“ у питању, они понизно моле, а народ „обогаћен“ инфраструктуром у селима која полако али сигурно нестају.

Породиљама и даље само 20 хиљада динара помоћи, а за мобилни функционера општине и до 100 хиљада. Њима треба они раде за подмладак.

М. К.

Читаоци пишу

Одштампај