Данас (2. април 2018) сам званично добила и писмени отказ од своје В.Д. директорке Горице Гајић у Центру за социјални рад Свилајнац. Радила сам пуних шест година, потпуно пожртвовано и одговорно, а онда када ми се у казала прилика да напредујем у послу ја сам конкурисала за директора Центра за социјални рад у Свилајнцу.

Знала сам да све услове испуњавам и да сам као кандидат у предности у односу на остале кандидате, од којих је један и В.Д. директорка, али нисам знала да за напредовање у послу, поред личних способности, искуства у струци, знања и вештина, треба бити полтрон нашег драгог председника општине Предрага Милановић, Пере и наравно бити црв без коришћења сопствених потенцијала и мишљења, како би он могао лепо да управља човеком-роботом. У шта се ја, изгледа нисам уклапала.

Остала сам на улици са троје малолетне деце и једном осредњом платом свог супруга!Да ли је цена напретка и развоја у животу – остати без хлеба у руци? Изгледа да је у нашој општини баш тако!

Зашто је појам “Запослена мајка у Свилајнцу” само обична бајка?

Савет
Ако имате жељу да напредујете у послу, да излажете нове идеје и могућности усавршавања, не предузимајте ништа.  Ћутите, трпите, не будите своји, а притисак и стресове носите кући, јер вам само ТО дозвољава наш председник општине! Ако ваша деца желе да се развијају, напредују и буду срећна у послу којим се баве, а самим тим и у животу, не дајте им да остану у овој општини, већ их “терајте” да иду у друге градове па чак и ван земље, јер ће се тамо негде сигурно наћинеко ко ће подржати иценити посвећеност и допринос овом друштву!

Данијела Икановић, Свилајнац
писма читалаца

Одштампај