Покладе су народни обичај и веровање који је укорењен у бићу српскога народа од давнина духовни и верски празник. Ко покушава да га културно злоупотребљава и преводи на терен извитоперених традиција и веровања српског народа. Облачење у рухо неких нама страних и неприкладних одора и илузионистичких трикова на штулама. Народ је своје веровање и обичаје изражавао духовно и традиционално да би сачувао своје биће, исказујући и своје креативно умеће.

Дом, породица и домаћин су основна ћелија српског народа. Здравље је на првом месту и у свим молитвама се помиње на почетку и на крају се пале и воштанице за све укућане. Маскирани чије маске извиру из традиције и духа српског народа обилазе све домове, рођаке, пријатеље, старе и болесне да отерају силе зла, болести и демоне од фамилије. Тог дана се мире посвађани и опраштају грехови, и то све кроз шалу и весело, хришћански.

Беше и идеја да се организује ,,Ноћ вештицана“ на балу поред Ресаве па се тргнуше културни посленици и књижничари и одусташе од генијалне идеје.

„Није грех научити туђу песму, већ је велики грех заборавити своју песму“ рекао је Немања. Зашто у нашем ситију извргавају руглу један народни обичај поштених и часних намера, праве спектакл од верског и духовног празника народа. Маскенбале праве неки други где је све подређено потрошњи и заради.

Није бизнис у безазленој игри дечице, које изводе на бини бирајући „најбољу“ маску, самозвани жири. Чак се на бини и витезови из Јагодине „побише“, а о учешћу мађионичара на покладној бини је најблаже речено безобразлук. Уследио је и позив на част у специјални природни центар уз специјално послужење у специјалном бифеу са специјалним колачима из специјалне посластичарнице.

Ове специјалитете наравно плаћа народ. Децу образовно усмеравају учитељи и вероучитељи које народ плаћа да их уче традицији и обичајима предака. Све сте претворили у папзјанију. Зашто баш на Покладе воде децу у град на бину ? Само још фале да изведу и диносурусе на трг код војводе зарад подизања „квалитета и капацитета туристичке понуде“.

Ова културна лакрдија у режији покровитеља трајаће колико и власт.  Модератори хоће пошто –пото да обезвреде православну веру, обичај и традицију српског народа. Ресава је колевка православља духовности и вере са Манасијом већ 600 година, коју нам је деспот оставио.

Маскенбал разбибриге и доколице, по својој мери, правите неког другог дана и не дирајте нам Покладе.

K.М.

Писмо читалаца

******************************************************************************************************

ПОКЛАДЕ

Према народним обичајима, домаће гозбе свих окупљених чланова породице или сеоска весеља уочи великих постова. Па стога, називи поклада су везани за називе великих постова: Васкршње, Божићне, Петровске и Великогоспојинске. Прве три су у народној традицији и данас веома очуване. Према врсти хране која се спрема, у народу постоје и други називи. Тако се покладе називају беле, или сирне кад је обавезно обредно једење белог мрса. Месне, кад се углавном спремају јела од меса. Проштене или прочка покладе су добиле назив по обичају да се на овај дан све увреде опраштају, како би и нама дугови били опроштени, и тако растерећени дуговања, што чишћи ушли у период наступајућег поста. Зато се у народу, уз чашу, као здравица на овај дан каже: „Опрости, улазимо у пост као у море“, а присутни одговарају: „Нека је од Бога опроштено, опрости и ти мени“.

Васкршње покладе

Пред почетак Васкршњег поста, славе се две врсте поклада:

Месне покладе, које се одржавају у Месопусну недељу. То је задњи дан када се једе месо, јер већ сутрадан, месо се више не користи у исхрани, него само бели мрс.

Беле покладе, које се одржавају у Сиропусну недељу. То је задњи дан када се у исхрани користи бели мрс. Већ сутрадан се једе искључиво посна храна.

Месне покладе се у Поповом пољу називају и Мале покладе и кад оне прођу Поповчани запосте и тада се не једе месо до Васкрса. У Херцеговини се у вечерима поклада сакупљају пријатељи, рођаци и суседи по гувнима и забављају уз шалу и разне играрије, а кад почне да пада мрак пале велику ватру и седе до поноћи. За покладе се обично спрема богата трпеза и позивају сиромашнији суседи и пријатељи да се и они добро омрсе у заједничком обедовању.

У већини крајева, у току дана или вечери млађи свет води главну реч; збија разне шале по селу или одлазе на нека позната места у околини где се забављају. Разноразне игре под маскама тзв. „мачкаре“ изводиле су се у околини Билећа и Гацка. Маскирана младеж у Поповом пољу иде од куће до куће и збија разне пошалице на опште весеље укућана и због тога добија ћар; разне ситне поклоне у јелу и пићу које после заједно поједу и попију. Озбиљнији мушкарци домаћини и старији људи седе окупљени код једног домаћина и часте се до поноћи.

Беле покладе су најсвечаније и најраспротрањеније покладе у току године. Добиле су назив по Белој недељи, а зову се још и: Велике покладе, Завршне покладе, Сирне покладе, Проштене покладе (Проћке, Прочка), јер се тог дана опраштају свађе и увреде. Синови и кћери са породицама обилазе родитеље, носе им на дар флашу пића и разне поклоне. Зет обавезно обилази таста, ташту, кума, старојка и тражи проћку да може часно да започне пост. Када уђе у кућу, љуби руку тасту и говори: „Опрости дедо“, а таст му одговара: „Нека ти је просто синко“. Беле покладе су празник целог села, и тог дана се сви међусобно друже и чашћавају. Весеље траје до поноћи, а у поноћ наступа пост.

У Пчињи навуку велике гомиле сламе на сред села, и запале их. Та ватра се назива крлештица. На Косову се по селима маскирају и играју игру која се зове „мачка“. У Подрињу се играју „лубачке“ и „паука“, и то само млађи дечаци, обучени као јунаци, окићени оружјем. У таковским селима се маскирају у припремљене маске од папира, које наките зубима од пасуља или кукуруза, брковима од вуне. Обично по тројица обилазе куће, играју коло, рву се, говоре извештачено и „плаше“ малу децу, која циче од весеља кад их ови појуре. Кад се покладари уморе, сакупе се сви на једно место, где се игре и такмичења настављају. У Великој Плани, предвече пале ватре од шаше, и само за тај дан изграде неку врсту вртешке на којој момци врте девојке.

извор: Православље.нет

Одштампај