Таман помислим да има слободомислећих људи у Свилајнцу, а онда ме неки од малобројних убеде у супротно. И када се ради о важним питањима (као што је животна средина) која се тичу СВИХ нас који живимо у Свилајнцу и околини, и онда је страх од одмазде, освете једног човека огромна. Звучи невероватно али је управо тако. Они се плаше освете, јер забога “сестра ми ради у општинској управи”, “ћерка ми је чистачица” у општини, жена је “наставница у школи”, “тетка је докторица у Дому зсравља”, “рођена сестра” ради у Пољопривредној школи, “ујак је радник Комуналног предузећа”, “рођени брат ради у Природњачком центру” и тако даље.

Зар је могуће? Да су нам преци тако размишљали ми би још увек били под турским или неким другим ропством. Они су ризиковали животе а ви посао који вреди 200 евра месечно. Јунаци, савременог доба који се плаше да и лајком подрже критику дугогодишњег режима у Свилајнцу. Пих!

Зар је страх од 4.000 тона опасног инфективног медицинског отпада мањи од страха да се изгуби посао или “првилегија” да будеш део једне пропале приче, део шарене лаже једног човека. Да банализујем. Страх од “жуте” одмазде, као што је губљење посла у јавним свилајначким установама је и јачи и већи од чињенице да већ сутра Свилајнац  може веома брзо  да постане (“жути”) РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ЗА ОПАСАН ОТПАД.

Не само да може, већ тај од кога се плашите, СВЕ чини да МОЈ и ТВОЈ Свилајнац то и постане. Потврда за овакав став је кривична пријава Еколошког покрета Свилајнац против одговорних у Општиснкој управи Свилајнац за тешка кривична дела.

Шта си ти читаоче ових редова учинио да тако не буде и шта ћеш још урадити да до тога и не дође.

На Јовањдан 2018-е године

Срђан Марјановић

Одштампај