Муштулук је песма Хариса Џиновића али то је и обичај да се добра вест добро плаћа. Користи се приликом срећних догађаја (рођење детета, венчање и сл). Обичај је да особа, гласник (у овом случају локални политичар), који доноси вест и који се зове муштулугџија иде од члана до члана породице, односно сваког ко је заинтересован за добру вест (у овом случају грађани), и сваком се та вест посебно наплаћује.

Јагодинци, жељни добрих вести овај муштулук плаћају кроз разне таксе и порезе специфичне само за град попут нашег, град будућности. Јагодина је на путу да демантује и великог Душка Радовића који је тврдио да су најлепше ствари ипак бесплатне. Таксе и локални порези биће довољни да њима претплатимо и право на слушање цвркута птица, гледање а што да не и мирисање цвећа у излетишту „Поток“, а власници права на сунце у Аква парку постаћемо за невероватно повољну донацију коју бисмо дали за Зоолошки врт. Понуда по промотивној цени важи још данас. Уз то претплата укључује и годишњу карту за превоз аутобусима и комби превозом фирме „Зоран Рајзен“. Додуше тај превоз у 80% случајева користи бирачко тело из сеоских средина, тј бирачко тело Јединствене Србије али Боже мој, нећемо то тако посматрати.

Новца за „бесплатан превоз“ финансиран из буџета општине има али га није било за реновирање Велике сале културног центра. Ах да, како рече градоначелник Ратко Стевановић сала је била подложна рушењу а њена подлжност рушењу највише се огледа у томе што ју је рушилачка машинерија савладавала скоро месец дана. Попут културе и ова сала напокон је сравњена са земљом, решисмо се вала и те беде.

Новца наравно има, било га је и за шатор пред општином као и за доделу „социјалне помоћи“ под светлима рефлеkтора и камерама приватне партијске телевизије али га нема за чишћење снега и леда у Јагодини. Новца има и за новогодишњи спектакл, мени искрено драгог Хариса из увода овог текста. Новца има и за наше филантропе, понос српског парламентаризма, тј одборнике у Скупштини града Јагодине. Они не примају плату, имајте то на уму. Мећу тим филантропима, својим хришћанским приступом у раду, смерним понашањем и монашким врлинама највише се истиче председник локалног одбора СНС-а, највећи међу нама, Никола Радосављевић.

Као председник Управног одбора болнице исту је довео у ранг са најбољим словачким клиникама. Ускоро стиже дуго најављивани скенер(вест из 2016-те), у најави је и поправка веш машине у болници а недостатак топле воде за особље и пацијенте решиће се поправком котла која само што није јер ако уме сам да направи машину за прављење добоша за ФКС ваљда може и да организује поправку веш машине из 70тих година прошлог века као и њеног вршњака-фамозни котао. Путни трошкови биће исплаћени јер Радосављевић свој образ не ставља на коцку тек тако. Његова реч је челична и то најбоље знају сви они који су му помагали у кампањи 2016-те године.

Додуше та његова реч се може чути свуда осим на месту за које је биран, у Скупштини града Јагодине, ту су два прста кључни адут. Високо подигнутаа рука и поглед у под очигледно да су добитна комбинација. Било како било, та комбинација доноси све бенефите онима чији стомак то може да свари. Они са осетљивијим стомаком и мало више образа, деморалисани и истрошеног оптимизма, све ово немо посматрају без икакве наде да се ишта може променити. А може.

Него да ја више не пискарам, све ово и сами знате, искористићу још само прилику да свим Јагодинцима честитам Српску Hову годину, пожелим пуно здравља, среће и благостања па да у 2019-ој будемо сложнији, да нас буде мање у редовима пред Општином за 3000 а више на радним местима са платом достојном човека.

П.С. Уживајте вечерас на коцерту, плaтили сте га. Злу не требало, ако вам случајно позли или добијете грип, избегавајте јагодинску болницу. Обуците се слојевито. Срећно!

Аутор
Стефан-Вук Милановић

Јагодина 13. јануар 2019. год.

Одштампај