Сви је примећујемо, сви је толеришемо и сви сносимо њене последице. Нико је не пријављује, нико не спречава и нико не схвата њене размере. Корупција изједа наше друштво као карцином, полако али сигурно. Завлачи се у сваку пору и тешко се одстрањује.

Да се не лажемо, није то нова појава. Још Аристотел примети:

“Највећи злочини нису извршени ради прибављања нужног, него сувишног.”

Али ко би могао претпоставити да ће то попримити оволике размере. То прожима сваку сферу друштва. И најбаналнију.

А штета која се том приликом наноси најмање погађа предузеће чијим услугама неки чиновник тргује а још мање погађа лице које даје новац за ту услугу. Једина жртва смо ми као друштво у целини, друштво без морала, без етике, без правила. Људи, погледајте око себе, има је свуда.

Ако је ваш комшија добио посао у општини не мора да значи и да је квалификован. Ако је ваша суграђанка често на телевизији не значи и да је лепа. Ако је неки клинац добио новац за пројекат не мора да значи и да је домишљат. Ако је заслужни спортиста града победио на такмичењу не мора да значи и да је био фер. Али то свакако мора да значи једно, да се овом друштву ближи крај уколико наставимо у свом маниру, да је не спречавамо, да је не пријављујемо и да нико не схвата њене размере.

А да је свако примећује, да је свако толерише и да свако сноси њене последице. Мала је ова наша Јагодина, све се брзо чује и сазна…

Одштампај