Спас јагодинске пиваре или корак до неба
Понудити лако, нереално решење на крупне проблеме, тактика је којом су се до сада служили сви велики демагози. Макијавелистички приступ политици и власти у њеном најпримитивнијем облику, данас можете пронаћи у једном градићу крај Мораве. Сетите се јагодинских локалних избора 2016-те године.
Помпезно су се најављивала блиц решења за Фабрику каблова и Јагодинску пивару. Причало се о новим радним местима, увожењу радне снаге, инвестицијама, новим инфраструктурним пројектима и доласку немачког глобалног ланца супермаркета „Лидл“.
„Спасићемо Пивару јер имамо преко двадесет заинтересованих купаца“ рекао је тада Драган Марковић Палма у јеку изборне кампање.
У јавности је створена слика да се локална самоуправа неће смирити док се не запосли и последњи Јагодинац. Јединствена Србија је лако на тим локалним изборима декласирала Српску Напредну Странку, која у изборном кампањи ни једном речју није дотакла ништа од несавесних и сумњивих активности оних, који градом владају од 2004-те године.
Страх локалног СНС-а или најава будуће сарадње између ове две партије, било је питање чији се епилог врло брзо видео. Апсолутна већина је успостављена, страначки војници поменутих партија су намирени. Медији су под контролом. Непослушни појединци су померени у страну и све је спремно за нови четворогодишњи мандат. Годину и седам месеци касније ствари изгледају мало другачије.
Фабрика Каблова је на коленима, издише у својим последњим роптајима, Лидл је изненада одустао од доласка и планиране инвестиције, нових инвеститора осим најаве Богољубових солитера нема, а „Јагодинска Пивара“ која има традицију преко 160 година и која се у стечају налази од прошле године, јуче је неуспешно била предмет продаје. Разлог, нико није уплатио депозит и положио банкарске гаранције. Почетна цена од 355,5 милиона динара која у складу са Законом износи 50% од процењене вредности, била је неинтересантна за евентуалне купце. Да ли су купци и страни инвеститори који су код нас навикли да све могу да купе сићом, па сада чекају прави тренутак да дају понуду и покрену овог гиганта, или је можда по среди нешто друго. Е то друго се међу Јагодинцима шушка већ дуже време.
Спомињање стамбеног комплекса на пространству пиваре од трача све више личи на реалност па ћемо уместо „чиче“ кога смо са задовољством конзумирали, сви добити станове, које ће моћи да приуште само одабрани. На крају крајева, то је доказ да локална власт мисли о грађанима Јагодине, у циљу борбе против алкохолизма, уместо пиваре, уздигнуће се јагодинска кула, попут оне у Вавилону, па ће Јагодинци на тај начин бити на корак од небеса, у сваком смислу те речи.
Пивара Михајла Косовљанина
Од 1891. године, након смрти брата Светозара, постао је једини власник пиваре коју је, користећи се стеченим знањем, унапредио у модерну индустрију. Осавремењивању пиваре допринео је пролазак железнице кроз Јагодину 1884. године чиме је омогућен увоз машина и извоз пића. „Пивара Михаила Ј. Косовљанина“, како је гласио тадашњи назив, је први српски извозник пива у Бугарску, Грчку, Турску, па и Египат. Процес рада је додатно унапређен набавком парне машине. Производиле су се три врсте пива: бело – „Моравац пиво“, црно – „Косово пиво“ и „Салватор пиво“ – са већим процентом алкохола. Године 1912. као трећа по производњи у Србији, услед јаке конкуренције, пивара је постала акционарско друштво, под називом „Парна пивара и фабрика слада Мих. Косовљанина А. Д. у Јагодини“. (извор: Википедија)
Чича који је прославио „јагодинско пиво“
Легендарни Милосав Митровић (1892-1961), звани Лоса, који је од педесетих година прошлог века био симбол „Јагодинске пиваре“ јер је по њему урађен чувени „чича“ на налепници за „јагодинско пиво“, био је велики пивопија и само ово пиће је конзумирао до краја живота. Легендарни Милосав Митровић (1892-1961), звани Лоса, који је од педесетих година прошлог века био симбол „Јагодинске пиваре“ јер је по њему урађен чувени „чича“ на налепници за „јагодинско пиво“, био је велики пивопија и само ово пиће је конзумирао до краја живота. Данас његови потомци живе у истом селу и чувају кућу у којој се деда Лоса родио и живео, а чувају и успомену на њега као једног од најистакнутијих чланова породице Митровић.
Чувени јагодински чича, за оне који то не знају, није измишљен лик, дело неког илустратора или плод нечије маште. Он је заиста постојао и рођен је и живео у селу Драгово. Био је борац ратова 1914. до 1918. године када је био тешко рањен због чега су му ампутиране обе ноге. Према речима хроничара Драгова, Мирослава Ж. Симића, чича Лоса је био једна од најомиљенијих личности овог рековачког села. (извор: Блиц.рс)
Екипа ГЛАСА ПОМОРАВЉА
Објављено 28.10.2017
Насловна илустрација: Викимедија, Рекламни плакат из 1938 године
Етикете Јагодинске пиваре, Пуњени паприкаш
