Некада велико и јако село у Бољевачкој општини, тик уз тада магистрални пут који је водио из Параћина ка Зајечару и даље ка Бугарској бројало је преко 2000 становника на попису који су извршили комунисти по завршетку Другог светског рата. Било би их још више да многи нису положили своје животе у одбрани источне границе од Бугара у балканским и светским ратовима.

Данас, пробијајући се кроз шибље старим разлоканим путем на коме се назиру назнаке онога што је некад био асфалт успели смо да допремо до свега седамдесетак становника Врбовца. Одсечени од цивилизације и препуштени сами себи не крију своју огорченост на локалну власт. Повод за нашу репортажу и последњи у низу прст у око овим углавном старијим људима је најава укидања сеоске амбуланте.

– Све ово они раде плански, ово је увод у гашење месне заједнице, објашњава нам Мирољуб, становник овог села.

– Хоће они да нам угасе месну заједницу па да нас припоје неком другом селу. Али ако дође до тога да нам гасе месну заједницу и да нас припајају некоме, нисмо ни ми мутави, искористићемо своје право на самоопредељење и тражићемо да се припојимо Планиници, кад нас већ ови не желе. Тачно да је Планиница део друге општине али су нам свакако најближи, па и географаски. А и Зајечарци ће нам бар зими чистити путеве од снега и имаћемо чешће аутобусе.

Други наш саговорник, Здравко, не крије своје разочарење.

– Ако нам угасе амбуланту ја да идем у Бољевац по рецепте за лекове немам како, најбоље да умрем одмах да се не мучим.

Миодраг, Бранислав, Миле и остали мештани који су се затекли на лицу места послали су и по коју поруку коју треба да пренесемо општинској власти у Бољевцу.

Одштампај