Последњих неколико недеља суочени смо са веома вирулентним нападачем из групе Корона вируса, вирусом Ковид 19 (Covid 19-Corona Virus Disease). Прво о чему размишљамо је какав нам је имунитет, тј. да ли је наш организам добро припремљен за сусрет са тим микроорганизмом. Управо смо изашли из зимског периода током ког смо уносили мало јачу храну, више соли, масноћа, шећера, мање се кретали. Сада је тренутак за „освежење“ младим поврћем и воћем, од кога још увек највише користимо агруме, банане и јабуке, док не пристигне сезонско. Питамо се шта све уопште утиче на наш имунитет?

Докторка Татјана Лаловић Тоскић, која има вишедеценијско искуство у лечењу и превенцији, појаснила је значај имунитета у борби против свих болести.

– Најпре, шта је то имунитет?

При сусрету са микроорганизмима (нпр.вирусима и бактеријама), наша бела крвна зрнца (леукоцити) прво идентификују нападача, потом производе антитела тј. „муницију“, којом туку по непријатељу, тј. микроорганизмима, доводећи до смањења броја клица на онолико колико не омета рад наших органа и органских система. Иако генетика има свој утицај, да би се имунитет изградио и одржавао, потребно је пратити одређени животни стил, тачније, трудити се свакодневно да макар по нешто учинимо за себе. Уз то, по могућству, помоћи и деци да стекну здравствено корисне навике, али и пружити подршку старијима.

– Шта можемо сада, када смо у карантину већи део дана, а популација старија од 65 година са потпуним ограничењем кретања?

Започнимо дан воћем, које год вам је на располагању, чак долази у обзир и чаша лимунаде после тога. Наредни сат не једите и не пијте кафу. За то време јетра као битни имунолошко-фармаколошко-биохемијски центар, почиње да се захуктава са својих петстотинак функција, међу којима је и имунолошка. Ако сте у групи оних који остају код куће, обавезне физичке вежбе су на програму као следећа тачка. Остали, зависно од радне обавезе, више су усмерени радним временом и распоредом обавеза, тако да се вежбе – тренинзи одраде у неко друго време. Зашто физичке вежбе? Зато што убрзавањем пулса и дисања повећавамо доток кисеоника у ткива, у мишићима производимо неке биохемијске састојке (нпр. серотонин) које нас чине психички стабилнијим и задовољнијим, а уједно неутралишу дејство хормона стреса (адреналин и кортизол), који неповољно утичу на имунитет.

После вежби-доручак по избору, ту има најмање ограничења. Од овсених пахуљица у јогурту, до јаја са сланином, шта ко воли. Ручак-обавезно поврће уз намирнице са беланчевинама (ко не воли или не једе месо, користи биљне изворе-интегралне житарице, семенке, пасуљ, соју, сочиво, коштуњаво воће…). Месо не би требало јести пржено или потребан одмор поховано, да јетра у преради има што мање посла са обрадом масноћа, поготово рафинисаних (уобичајено-зејтин).

У ту сврху довољно је дневно – хладно цеђено уље, пар кашика у салати. Млечне производе- бирати оне са мање масноће, нарочито увече, јер је јетри преко ноћи треба одмор. Важно је напоменути да је бели (рафинисани) шећер, по мишљењу стручњака широм света, намирница која лоше утиче на наш имунитет и треба је избегавати. На располагању су нам замене у виду смеђег шећера (од трске) и меда. Индустријске сокове такође користити што мање. Што се тиче напитака, не више од две мале шоље кафе дневно, једна чаша црног вина, једна чашица ракије, што мање газираних сокова. Слаткиши, бело брашно, конзерванси, соли- генерално додатни посао за јетру.

Вечера треба да буде оскудна, да се ноћу организам не оптерећује варењем, јер је квалитет сна јако битан за имуни систем. Такође, ритам спавања утиче на имунитет-опада код оних који раде ноћне смене. Битан је и дневни и недељни (викенд) одмор јер имунитет опада код оних који раде више од осам сати дневно, без дана одмора током недеље. Антиоксиданси, суплементи, разни витамински додаци-по избору, су без неке конкретне научне потпоре, али теоретски могу да буде од користи.

Др Татјана Лаловић Тоскић истиче да имунитет свакако не зависи само од једног изолованог фактора, нити може да се побољша са само једном променом у животном стилу, већ је последица примењивања више мера током дужег временског периода.

Татјана Лаловић Тоскић, лекар, специјалиста интерне медицине – биографија

Рођена је 1964.године у Београду, десет година се школовала у Свилајнцу, а средњу школу завршила је у Београду, смер техничар за биохемију и молекуларну биологију. Медицински факултет на Београдском универзитету завршила је 1988. са просечном оценом 9.0. Од тада до 2000-е године била је запослена у Дому здравља Свилајнац.

Последњих двадесет година ради у приватној ординацији „Тоскић“. Од 1998.године је специјалиста интерне медицине.

Р. П. 25.03.2020
Извор: Ресавски Поштоноша

***

Одштампај