Свиња за столом, свиња на столу, свиња под столом. Разлика је што је свиња на столу плен свиње за столом и њене унеређене сестре под столом. Мера је да нема мере. Специфична тежина, такође, није мерљива. О карактеру и дубини џепова да не говоримо. Енигма је да ли је страснија за коритом или у брлогу. Опчињена је новцем. Соларним, жиралним, прљавим, опраним, чистим, крвавим…

Једе к’о свиња. Рокће к’о свиња. Ришка к’о свиња. Ровари к’о свиња. Котрља се к’о свиња.

Свиња је морално-хигијенски запуштена и када је окупана и одевена у најлуксузније ‘аљине или брендиране крпице. Свиње су супериорне и успешне. Свиње су постале јединица мере. Симбол раскоши и моћи. Свиње са брадицом на кеца илити уметничке свиње преферирају хедонистичко-гастрономском начину живота на туђи рачун. Новчаник обично не поседују и тај хендикеп надомешћују својом “креативношћу”.

Свиње са штуцованом брадом су нарцисоидне, егоистичне (мада је егоизам доминанта карактера ове врсте), самозаљубљиве до слепила, са непогрешивим њухом за гастро чаролије и, наравно, пуњење џепова. Брадате, разбарушене свиње су агресивне и склоне насиљу. Најмоћније су глат или гланц свиње, избријане по лицу и глави до испод коже, у скупом оклопу на точковима, стар-летом и горилама.

“Да се цакли бато”, што рече Мита Циганин.

Уважена Miss Piggy у свињцу какав смо бирали постала је парадигма среће. Готово да нема дисциплине у којој није остварена. Нико ћотеке не удара здравом разуму, попут свиње.  Међу свињама нема велике разлике. Нијансе деле свињу касапина, бизнисмена у контри, професора са штанцованом дипломом и академика устоличеног као члана вође клана.

У ери свиње, не по кинеском већ по за нас судбоносном календару, владавина овог анатомски и карактерно човеку блиског бића је неминовна.

Многи се и поносе својим надимком. “Каква је ово музика, кћери?!” – пита газда кафане у једном црногорском етно селу. “Тата, ово је Ди-џеј Крмак!”, одговара девојка за шанком. “Какав Ди-џеј Крмак, крмак ти јебо матер, гаси то!”

Мишо Вујовић, виа Фејсбук

12.07.2019

Одштампај