Ове врућине су показале да, ипак, има нечег трулог у „Држави водопада и фонтана“. На изворишту воде у Рибару код Јагодине, иако се снабдева струјом из три правца, нестала је струја. И поред постојања резервоара на Ђурђевом брду, који треба да обезбеђују вишесатну резерву воде (док се квар не отклони), становништво које је прикључено на градски водовод остало је без воде, а вишеспратнице су остале без функционалне канализације, и то по највећој врућини.

Време бомбардовања 1999.године је било озбиљно упозорење ЈП“Стандард“ да за извориште у Рибару треба да обезбеди електроагрегат веће снаге (тада је на извориште у Рибару био допремљен електроагрегат из Фабрике каблова који је после капитулације враћен) да извориште и водоснабдевање становништва не би ризиковали несташицу воде за пиће у критичним ситуацијама.

Сада је и полупаметнима јасно да водоизвориште у Рибару нема алтернативно снабдевање струјом и да Јагодина нема алтернативно водоснабдевање, чак ни у баналној ситуацији. Можда би било боље за Јагодину да се уместо следећег водопада или фонтане обезбеди један мало јачи електроагрегат за водоизвориште и да се мало поразмисли о водоизвориштима „Партизан башта“ и „Јагодинска пивара“ (узгред и напомена да је Јагодинска пивара својевремено флаширала воду за тржиште под називом „235“ и сокове „Јапс“ користећи своје бунаре).

Данас су сви већи послови проблематични због недостатка средстава, и управо због тога, било би паметније да се у нечему што је за грађане значајно, одреде приоритети.

Читалац Јован Степaновић – Степа
Текст објављен на фејсбуку 05.08.2017

Објављено 05.11.2017

Одштампај