Уз нагађање о ванредним парламентарним изборима спомиње се могућност организовања ванредних локалних избора чији је редовни термин април 2020. год. Јавност коју не занимају локалне политичке теме, а у ту јавност убрајам и скоро све политичаре који се у власти и опозицији баве „државним питањима“, лицитира са датумом одржавања локалних избора као да је реч о пријатељској фудбалској утакмици.

А ствар је јасна: ванредни локални избори у садашњем уставном оквиру нису могући пре поменутог априла 2020. год.

У нормалној земљи овде би се завршила и свака расправа, јер је трајање мандата одборника заштићено Уставом, па никакав закон, уредба или политички договор не може то да промени. Уставна одредба је веома јасна, ту не помажу ни креативна тумачења. Али Србија више не спада у „нормалне“ земље, па хајде да видимо зашто би ико размишљао о локалним изборима кад им време није?

Ту ствари постају јасније. Једини интерес да се одрже ванредни локалних избори има владајућа странка и то двоструки. Зашто? У СНС-у знају да у овом тренутку на парламентарним изборима још могу да добију велику подршку, имају све медије, сву државну силу, опозиција је још увек слаба. Међутим ово је последњи такав тренутак, јер ствари се с протестима и појавом Савеза за Србију убрзано мењају. Промене неће стићи преко ноћи, али већ 2020. год. уз мало организације заљуљаће се темељи аутократије. Чекати редовне парламентарне изборе велики је ризик и зато се напредњацима жури.

Ту почињу проблеми, јер ако се организују само парламентарни избори, локалне власти које у 95% општина и градова држи СНС могле би да догодине доживе потпуну изборну катастрофу. „Народ воли Вучића“, али не воли „мале Вучиће“ широм Србије који јашу на популарности вође, а сами не би били изабрани ни за председника одељенске заједнице. Напредњачка пропаганда створила је илузију да „Србија напредује“, да се „отварају фабрике“ и ова илузија одлично функционише на макро нивоу. Гласачи СНС заиста верују да смо најуваженији у свету, да су плате за мотање каблова 90 хиљада, али да млади неће да раде и да су економски проблеми решени. Слом тог модела манипулације дешава се на локалном нивоу. Свако јасно види у свом окружењу да влада тотално безнађе, да млади одлазе, да су плате бедне, да владају несигурност, мафија и бахати СНС локални тајкуни, да цене расту и да живимо безвредне животе.

Пошто још увек због тоталне медијске пропаганде не схватају обману, своје незадовољство гласачи СНС пребацују на локалну – микро средину. Логика је: „свуда све напредује, отварају се фирме, добре су плате, само код ових наших локалних неспособњаковића нема напретка, корумпирани су, бахати, не интересују их народне муке…“

У таквој ситуацији, опозиција ће уз мало организације прегазити локалне СНС медиокритете ако их не штити „моћни вођа“ поклапањем кампања, тако да се гласа „за Вучића“ и на локалу и на републици.

Опет, пошто је СНС интересна организација, без идеологије осим држања власти по сваку цену што дуже, ни врх СНС не сме да се „закуне“ да ће локалци одрадити како треба државну кампању ако нема локалних избора.

Дакле, интерес за истовремено одржавање парламентарних и локалних избора, уз налажење „решења“ да се скрати мандат одборника је само један – партијски интерес СНС-а. Другог нема.

Ако је тако, да ли СНС има нека решења на располагању? Нормалних решења нема, али постоје два „ненормална“. Прво је тестирано расписивањем изненадних и незаконитих избора у Кладову, Дољевцу и Кули. Избори су расписани јер су председници општина поднели оставке, а у року од месец дана нису изабрани нови и то је узето као основ за распуштање локалних скупштина. Сјајно решење, али одборници локалних скупштина нису били обавештени о подношењу оставки како то закон налаже и нису имали прилику да изаберу нове председнике, а то је било јасно кршење закона и уставних права одборника. Дакле, потпуно је могуће да се сутра пробудите у Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, па и Београду и да сазнате да је пре месец дана градоначелник поднео оставку о чему нико није имао појма и да су зато расписани избори у тим градовима. Уз доручак сазнаћете да је СНС већ предао комплетну одборничку листу и кренуо у кампању, док остатак планете још увек нема појма ни да су избори расписани. То наравно нису ни фер ни поштени а ни законити избори, али видели смо да су могући и да су већ организовани, можда баш као проба за „шири план“ ове године (о томе се доста говорило прошле године у круговима СНС-а).

Друга могућност је да се само због спајања избора напречац измени Устав само у делу који би омогућио скраћивање мандата одборника уз избегавање референдума. Ово решење осим што има очигледну ману – да се Устав мења зарад једнократног партијског интереса, што додатно брука власт, има и друге недостатке. Губи се фактор изненађења, потребно је време за спровођење процедура, а такав захват довео би и до избора у Београду. Уједињена опозиција која није била довољно организована пре годину дана овог пута могла би да преузме Београд, што би био крај власти СНС-а на свим нивоима.

Било шта осим наведене две могућности било би јасно као дан – државни удар који је извео СНС у намери да државу подреди партијском интересу и имало би подједнаку уставну и законску подлогу као и одлука Народне скупштине да сасвим укине изборе јер напредњаци имају довољну већину и да тако нешто изгласају.

Лицитирање о „скраћењу мандата“ одборника у партијском интересу огољава и још једно својство локалних СНС кадрова. Мало ко се ту уопште бави локалним темама и проблемима грађана. Скривени иза „штита“ – лидера странке, они не морају да буду ни способни ни посвећени сопственом послу.

Главне политичке битке у табору СНС воде се зато око тога код кога ће се „затећи печат“ кад се буде предавала одборничка листа. Свеједно ко је на листи, бирачи гласају за Вучића и само је важно ко листу саставља. Отуда огорчене битке напредњака широм Србије, бројне локалне фракције СНС франшизе, „изворни“, „прелетачи“, десетине одбора у в.д. стању – није важно шта си обећао грађанима, шта ћеш урадити, какви су ти планови, важно је само да се у тренутку избора затекнеш у „седлу“, да саставиш одборничку листу од „твојих људи“. Нема ту локалне политике, локалне демократије, локалне самоуправе, ни било каквих интереса грађана. Зато ће то све и пропасти, али до тог тренутка толико ће тога у Србији бити уништено, да ће свако после њих годинама морати да чисти крш и лом остављен после те пијане журке, пре него што буде у стању да се прихвати било каквог озбиљног посла.

Аутор је председник општине Параћин и потпредседник Демократске странке

Јагодина 21. јануар 2019. год.

Извор: Данас

Одштампај