Крајем децембра прошле године, тачније 27 децембра прошле године, у познатом америчком издању «The Wall Street Journal» у рублици «Мишљења» појавио се чланак који потписује молдавски политичар и бизнисмен Владимир Плахотњук са звучним називом «Молдавији је неопходна западна помоћ против агресивне Русије».

Крајње противуречна изјава, посебно од човека који поред румунског и молдавског пасоша има и држављанство Руске Федерације којега сво време није спреман да се одрекне.

Реално ауторство чланка скоро увек припада некоме од надређених Плахотњукових америчких лобиста, пошто сам господин Плахотњук до овог момента није био примећен као публициста.

Али због чега је испод њега ставио свој потпис? И због чега се уопште појавио овај чланак?

Може помислити да господин Плахотњук на овај начин покушава да избегне кривичну одговорност за покушај убиства свог политичког опонента Рената Усатог.

Као што је познато Истражни Комитет Руске Федерацје покренуо је против држављанина РФ Владимира Плахотњука ( уколико Плахотњук не би био држављанин Русије овај поступак би био ван јуриздикције ИК ) кривични поступак због организације покушаја кажњивог убиства, А прецизно оптужбе на основу  чл. 1 ст. 30 и чл. 2 ст. 105 КЗ РФ (покушај убиства мотивисан политичком и идеолошком мржњом). Басмански регионални   суд града Москвые 30 новембра 2017 година издао је налог за хапшење Плахотњука у оквиру овог поступка.

И одмах после неуспешног покушаја да избегне хапшење Владимир Плахотњук је одједном постао «љути присталица европских вредности» и «борац против руске агресије»

Хајде да покушамо да откријемо ко је господин Плахотњук? И због чега он толико мрзи господина Усатог да је покушао да организује и његово убиство?

Владимир Плахотњук је типични постсовјетски олигарх који има тесне везе са криминалним светом. За последњих 25 година он је био финансијер и банкар и шеф велике молдавске компаније за трговину нафтом «Petrom Moldova». Од  2007 године Плахотњук се налази под присмотром Интерпола, према информацијама листа   «Forbes», због веза са једном од великих руских криминалних група, тзв, «солнцевскијевцима».

Неколико пута почевши од  2008 године покушао је да постане премијер Молдавије. Али сваки пут ово је изазивало велико противљење од стране три лидера државе. Прво председника Вороњина, затим Филата и на крају Тимофтија. Сви они су имали разлога да одбију Плахотњука за премијера наводећи као разлог «сумњу да не испуњава основни критеријум непоткупљивости».

Тада је Плахотњук пошао другим путем. Прво је постао велики спонзор Демократске партије Молдавије  (ДПМ), а  након тога је стао и на њено чело. Као лидер партије ушао је у парламент након ванредних избора.

Такође постоји информација да је он истовремено и спонзор низа других партија (међу њима и Комунистичке партије, коју сматра својим конкурентом) покушавајући истовремено да контролише све веће политичке покрете у земљи.У молдавској штампи су га прозвали . В «Păpușarul», што у преводу значи «луткар», због тога што је он на сва важнија места у Републици поставио своје руководеће људе.

За почетак преузео је национално антикорупцијско оделење (то је исто као да би се лисица именовала да чува пилеће куће) и са те позиције Плахотњук се бавио свим својим политичким опонентима, и једног за другим уклањао је с њихових функција оптужујући их за корупцију и бацајући у затвор.

Сада је господин Плахотњук користећи своје закулисне везе и утицаје а такође тоталну контролу над медијима фактички извео антиуставни државни преврат у Молдавији одстранивши са власти демократски изабраног председника Игора Додона.

Према  декларацији,коју је представила компанија  «General Media Group», Владимир Плахотњук  је власник ТВ програма  «Publika TV», «Prime», «Canal 2» и «Canal 3», а такође и радистанице  «Publika FM», «Maestro FM» и «MUZ FM» (бивши «Prime FM»). То јест контролише све крупније медијске ресурсе Молдавије што му омогућава да успостави тиху цензуру и активно манипулише јавним мнењем у земљи.

Такође према незваничним информацијама Плахотњук је власник и неколико већих хотела у главном граду Молдавија, неколико компанија, ноћних клубова и агенција за обезбеђење. Довољно моћи за легализацију криминала.

Ово омогућава Плахотњуку да прикрије организацију проституције (хотели и ноћни клуб), преузимање банака и предузећа (обезбеђење), финансијске преваре (банке и осигурања). Поред тога, Владимир Плахотњук је повезан са шверцом оружја и нарученим убистима, али то што он има контролу над владом и медијима омогућава да лако покрије све кривичне поступке против њега, сваки пут уз изјаве о “политичком прогону.”

За Плахотњука је политика постала прилика да се докопа власти и постао највећи у корумпционер у Молдавији и заштита којом прикрива своја кривична пословања. И сада, када је поново оптужен за припрему убиства једног политичког противника, он је рутински узвикнуо о “руском мешању у унутрашње ствари Молдавије”, а потпредседник Владе кога он контролише је говорио о политичкој мотивацији кривичног поступка који се води против њега.

Ко је противник Плахотњука, Ренато Усати? Мали лидер, независне партије “Наша странка” и шеф другог по величини града у Молдавији. Његова странка освојила је последње општинске изборе у дванаест градова Молдавије (упркос активном мешању Плахотњука, који је у ту сврху коритио административне ресурсе и своје медије), и сада контролише готово читав север земље и Гагаузију.

Током предизборне кампање Ренато Усати је активно ширио информације о корупцији и криминалним активностима Плахотњука, често потврђујући ове необориве доказе (укључујући објављивање снимака телефонских разговора Плахотњука са високим званичницима), што је довело до нескривеног беса и мржње ових других.

Сада се Ренато Усати крије у Русији од узнемиравања од стране власти Молдавије, које је покренуо Плахотњук, а његове присталице припремају у Балцима референдум о народној подршци Усатом. Плахотњук, са своје стране, активно покушава да спречи овај референдум.

Као што можете видети, не постоји никаква посвећености демократији и европским вредностима господина Плахотњука. А о његовој “борби против руске агресије”, је говорио онда када је покренут нови кривичнои поступак против њега.

Плахотњук се сада нада, с једне стране, да добије подршку Сједињених Америчких Држава да задржи власт, коју ће без њих, вероватно да изгуби ове године после планираних избора (има подршку од само 3-4%). С друге стране, покушава да преговара са Москвом да затвори кривични поступак у замену за престанак вођења прозападне политике.

У сваком случају, европски политичари не би требало да комуницирају са тако непоузданим и компромитованим “савезником”. Репутациони и остали ризици су превелики, нема гаранција, а могући исход је изузетно сумњив, како у погледу вероватноће, раако и са становишта корисности.

Биће потребно много труда и средстава за подршку Плахотњука јер се у процесу појављује још више прљавштине, и потенцијалне користи нису видљиве.

Стога, европски политичари треба да се држе даље од таквих ликова, а можда и да размотре могућност подршке опозицији.

Пише: Оксана Сазонова

Одштампај