“Питате се одакле нам новац који делимо угроженим грађанима? Ево рећи ћу вам. Одборници у Скупштини града раде бесплатно, чланови градског Већа су на неплаћеним функцијама, саберите и помножите колика је то уштеда на месечном нивоу! Ето одатле новац.”

У јеку промотивне кампање под називом “3.000 за господина”, господин Драган Марковић од милоште звани „Палма“ овако је образложио извор прихода и додатне уштеде у градском буџету које иначе служе као маркетигшка помоћ најугроженијима.

Ако изузмемо чињеницу да се непосредно после ове акције и акције аукцијске продаје фотеља град без обзира на уштеде ипак додатно задужио краткорочним кредитом у износу од 30.000.000 динара ради тзв. „финансирања текуће ликвидности“, могло би се рећи да је градска каса у рукама домаћина који би требао да зна шта ради. Питање је само знају ли они који су га бирали шта он заправо ради? Опште је познато да се седнице скупштине града одржавају попут оних у Кафкином “процесу”, да трају свега пар минута, да се одлуке доносе искључиво једногласно и како наши представници воле да кажу-увек у интересу грађана.

Као у сваком хорор филму у почетку све изгледа идилично. Аква Парк, светлеће фонтане, зоолошки врт, музеј воштаних фигура, страни туристи, срећни грађани који преко локалне телевизије свакодневно захваљују Императору на свему што је учинио за град… Уз њих, своју захвалност делима показују и одборници у Скупштини града Јагодине… Лепо је то кад се неко одрекне плате и ради из идеала.

Таквих случајва има свуда у свету, додуше појединачних, али је мало симптоматично да то буде правило и обавеза сваког одборника и члана градског Већа. По том питању Јагодина је сигурно изузетак у Србији а и шире. Ко се то добровољно одриче Уставом загарантованог права да ради и да за то буде плаћен? Одговор је пред нама. Одборници у Скупштини града. Њих 33 храбрих Спартанаца, како позиције тако и „опозиције“. Сви до једног сагласни су са тим да раде без накнаде. Да се припремају за седнице, анализирају законе и подзаконске акте, усклађују градске одлуке са њима, спремају анализе, читају студије о изводљивости, дају предлоге, образлажу их и све то без накнаде! Не, нису они себи смањили плате, нису их изједначили са онима у, на пример, нашироко познатим фабрикама „Аунде“ и „Андреа“, они људи раде гратис! Онако успут. А да ли раде за „џабе“ то је већ питање.

Мора се признати да све ово изгледа дивно и охрабрујуће неком просечном грађанину Сурдулице, Владичиног Хана или Тутина, који безнадежно у свом месту очекује појаву неког новог Палме који ће ископирати рецепт јагодинске кухиње и закувати га и у њиховим местима. Састојци су једноставни, умутите јапанску част и одговорност, додате немачку дисциплину, посолите паланачким менталитетом, фино запржите и дате грађанима да кусају. Остало је на грађанима, ако желе да буду сити морају-да прогтају ту причу. Но, проста логика намеће пар питања.

Прво је откуд у тако уређеном граду толико људи који са оноликом патњом у очима одлазе по својих „2000 за госпођу и 3000 за господина“ сваког месеца у дану када се помоћ дели?

Друго, на основу којих параметара се та помоћ исплаћује и зашто се, ако параметри већ постоје и ако су ти људи већ конкурисали за доделу средстава, иста не уплаћују на њихове приватне рачуне већ се мора стајати у редовима, знојити, гурати, лактати и у 10 секунди са што више тешких речи фрапирати Месију и добити коју хиљаду више.

Треће и можда најважније питање је да ли у тим редовима стоје и одборници у Скупштини града и чланови градског Већа јер обзиром да не примају плате и они од нечега морају живети. Једино ако нису другачије збринути.

Можда су позапошљавали сву ужу и ширу родбину, жене, браћу, родитеље, децу, свастике и паше? Можда су и сами негде запослени, на пример фиктивно, па онда није ни битно какве ће им столице бити на радним местима јер на истима уопште и не седе. Ако су којим случајем ове слутње грађана Јагодине тачне онда би било лепо да видимо и ко су ти људи. Како се зову?

Где раде и где им ради фамилија. Где су исти радили пре него што су постали одборници? Шта имају од квалификација, где су и које школе завршили? Јесу ли их завршили? У којој су то области стручни? И на крају који су им резултати?

Ова питања ћутке сваки Јагодинац себи свакодневно шапуће у браду, ми смо имали храбрости да их уз све ризике које ова питања носе поставимо, на њих тражимо одговоре а да ли ћемо их добити прочитаћете у нашем наредном тексту. Било како било, у име свих оних младих и образованих људи што се сваког месеца јављају на биро молимо наше читаоце да буду гласнији, да ону папазјанију запржену у јагодинској кухињи не кусају без подозрења. Jер ће Јапанац ако воз којим управља закасни 20 минута извршити самоубиство. Немац ће играти исти фудбал и у првом и у деведесетом минуту без обзира на резултат. A наши локални предстваници-градски оци, ће са 2-3 хиљаде, путовањем у Беч, Буљарице или Паралију, концертом Цеце или кик-бокс мечом као једином културном манифестацијом у граду, замазати оронуле фасаде система који је изнутра труо. Потемкинова села нису приповетка.

Данас је кишно време, посла нема ни у пољу, а још мање у урбаном делу града. Бар за размишљање имамо времена.

припремила Екипа ГЛАСА ПОМОРАВЉА
објављено 24.10.2017

Одштампај