Некада се кућило од темеља, са фамилијом ринтало и живело од свога рада. Доследни, држали до поштења, образа и части. Данашњи владари кућу граде од крова и одмах бојадишу фасаде, а куће празнe. Каква је то смелост, сећи грану на којој седиш уз громогласне аплаузе поданика. Нека нова архитектура за будућност без перспективе.

Што некада у Срба беше срамота сада поста врлина. Бирали се најбољи и доказани домаћини да воде народ. Сада у 21. vеку коло воде „талентовани самоуци“ без радног стажа и искуства.

Шминкају, крече и праве нове бизнисе. Уместо да запошљавају младост, улажу у пољопривреду, да пуне оборе и штале, да рад буде вредност и мерило, промовишу се неке друге вредности које нуде корупцију и привилегије.

Младост одлази или је препуштена судбини, лута бесциљно, раздражљива призорима које гледа и живи ремети јавни ред и мир узнемиравајући власт. Власт пуна „пројеката“ и идеја,кao лунга бува да се упосле народне паре из касе па саде греде и мертеке да порасту на кружним токовима, уз довлачења стења и камења ваљда слуте на барикаде, ако се народ тргне и измакне контроли због доброг живота који га чека на крају пута. Ко хоће да се докон воза чека га ЕU-бициклет у гаражи код парка из праисторије. Скуп је тај парк али ће једног дана у будућности донети банкрот. То је прави пример како се велике паре улажу, а добит смањује већ четири године.

Од универзитетског центра и науке оста празан комитет, мермерни под и кабинети са интернатом. Деца са скупо плаћеним парчетом папира – дипломом су стручњаци које је власт „школовала“ да седе кући. Чека нас ново исељавање из „нашминкане бабе“ у ЕУ. Тамо већ има наших који све ређе долазе, а деца све мање говоре српски језик и пишу ћирилицу.

И медиј власти исписан латиницом због ЕУ. Тешко ће да преко шест хиљада пензионера поверује у „нашминкану стварност“, паркинг плацеве и беле штрафте, социјални случајеви са 40 година радног стажа. Кад измире порезе и комуналије, немају за лекове и бајати хлеб.

Они не уживају у лепотама „нашминкане бабе“ као власт. Живе стварност и од вожње у круг. На берзи рада 2000 радно способних чека посао и пева песму „Остарићу посао чекајући“ јер се то добија по „заслугама и проверама доушника“ у кабинету. У многим породицама „без везе“ има три генерације без посла, социјални случајеви.

Имају ЕУ-луксузно опремљене паркове за шетњу и социјалну беду. Нема дома пензионера али има дома за диносаурусе, нема дома омладине али има 16 кладионица и коцкарница, као у Лас Вегасу. Неке тик уз школе. Нема пројеката за пензионере и омладину јер се талентованим самоуцима то неисплати. Мало пара, а много муке.

Наставиће се…

Милановић Бранислав

Писма читалаца

Одштампај