Одборник  по сваку цену јер је „уложио“ 3.000 евра у борби за лично  учешће у власти са коалиционим „партнером“.

Некада je била част у Карађорђевој  Србији бити председник  Правитељствујушћег Совјета. Образ  увек  био граница до које се држало и није прелазило, а све  се мерило резултатима рада.

Пример да се изгубила мера за реалност  је  Оштински одбор СПС-а  у Свилајнцу где председник ставља себе изнад партије, иако га је чланство напустило због његове халапљивости и „пајтоса“ очараних влашћу.

На летећој седници Извршног одбора партије, који га није бирао 6. јула  својим „згранутим“ обожаваоцима поднео је оставку про форме, али мандат одборника неда никоме. Сем коалицији за “стару власт”.

Само неколико вечери касније 10. јула опет на  летећој седници ИО СПС-а  он повуче олако дату оставку из личног разлога, очигледно после „консултација“ са саветником јер „два одборника СПС-а Свилајнац“, добила позив за нову, стару власт.

Функције и привилегије су прече од партије, као да је она њихова лична ствар иако их члансто одавно шутнуло. Ја сам партија, рече  преседник ИО-а уз подршку шачице симпатизера, партијских апаратчика које је инсталирао као паразите  на телу народа. И њима је бити или не бити, навикли су на јасле.

Да се ово не догађа ових дана не би завредело пажњу чак ни обичних пролазника улицом поред седишта партије, али после резултата, изборне катасрофе и казне од стране чланства ово личи на недорасле функционере СПС-а Свилајнац  и одсуство уважавања  реалности. Руководство  је приватизовало  партију и отело се чланству. Због тога ће  група старих чланова СПС покренути иницијативу за смену руководства који су партију довели до руба пропасти.

Забринути чланови Општинског одбора СПС Свилајнац
На Петровдан 2020. године.

Припремио С.Марјановић
објављено 12.07.2020

Одштампај