Дођоше времена да попе у име светаца садашњих дана поју за останак на власти и њихово здравље. Неке нове молитве за  материјално, а не духовно како им канон заповеда.

Попа Стеван поранио под шатор испред општине  да се потпише за очување на власт дипл.ецц  стручњака за диносаурусе и туризам кога и Бог погледао и „даде да се заимаде“. Гужва, тискају се у ред испред нотара као да се деле дивиденде или оће да се виде и свиде своме „мецени“. Ови необавештени се крсте у пролазу, черга  никад ту није била, чудо или провиђење кад видеше и попа испред. Верници се крсте  на литургији у цркви и моле за свеце који пострадаше за веру православну. Иза шатора као икебана поређани „офиси“ из свих јавних установа. Нема само робота да ли само он фалио данас?

Са степеница суда на пуш паузи надгледа правда.  Ово мирише на „канонизацију“ власти Диносаурус ситија, за тако кратко време баш „дела“ ли, па на вратима светаца „мученици“ закуцали, без њих се даље неће моћи, зато попа Степан дежура   ради ,,миропомазања“.

И поп Степан  би за материјално као власт.  Духовности у шатору власти тешко да ће наћи.Виде пример парохијана који цели век радили па сада немају за тамјан и свећу, 10 Еура за освећење водице, а о „испраћају“ се стално изнова погађају. Мука голема, као да се не верује у Царство небеско, овоземаљско  слађе.

Ушо неки Ђаво међу диносаурусе па инфицирао власт  вирусом материјалним, ко бољега коња јаше, каква „ергела“ паркирана испред дома, трка за „некрет-нинама“, лудило покренуло лавину па духовни закони образ и част нису баш на цени.

Клисари се жале да све мање пара верници остављају на иконе светаца јер  иде на лични стандард  и све више личе на власт међу диносаурусима, да ли дотле дошло. Попа Степан поранио да испуни своју „дужност“ Достојевски му узор и „књигу“ написао коју промовисао у Кул-Центар, са контесама „експертима“ за књижевни и духовни живот народа међу  диносаурусима.

Сума –сумарум рекли би предратни трговци 8.Октобра „сваки рачун мора се плати кад-тад“ и тачка. Има и живот своје законе као и природа. До мрака открише ови што све знају каква мука попу Степана потерала да по киши  иде на потпис за опстанак  власти, запослио попадију без конкурса у смећари, а средио му власник власти и дом за ноћевање на спрат. Кажу најлепши у Парохији.

Колико поштене и школоване деце из Свилајнца  чекало на завод ово радно место изгубивши сву наду и одоше у свет трбухом за лебом, понижени. Попадија добила радно место.

Деца се жале да нема поштеног запошљавања у Диносаурус ситију, ако ниси „потписао“ за њега,  нико им не верује, па ни родитељи.

Одбегоше у свет. Председник државе сваког дана отвара фабрике за радника, али светац неће бити, јер не ради за свој џеп, а то се у капитал-дрпизму не цени.

Слика за пример, попа Степан покисао на киши као голуб чекајући да парафне „потпис дуга“ голубови побегли испод  стреха  и посматрају, необавештени јер њих власт не гаји већ, „трује“. Ко им ово мути мир и вирусе доноси.

Судњи дани, ко зна да ли ће и васкрсли диносауруси да „преживе“ ако недај боже зглајзне власт због поштења?   Вест да књижевник из Свилајнца добио награду Радоје Домановић  за сатиру делује, као провиђење, како  баш сада у време шатора, диносауруса и ове власти безбојне. Ако сте верници или неверници, думајте или живите сатиру у стварности.

Препорука Радоју Домановићу да се не „враћа по други пут међу  Србљима“ проћи ће као Марко Краљевић.

Мука велика ударила, власт  узјахала и не скида се народу са грбаче у Диносаурус ситију.

Мито и К, учитељ
Хроничар

Рубрика читаоци пишу

Припремио С.Марјановић
Објављено 09.05.2020

Одштампај