Наша генерација образована је и васпитана за време које никада није дошло. Васпитани смо да одлучно бранимо и одбранимо све оно што јесмо и у шта верујемо. Ту долазимо до вредносног система који је систематски уништен. Достојанство, част и слободу коју су стекли наши преци кроз векове проливајући реке крви неко нам је одузео преко ноћи.

Пети октобар био је нешто што се морало десити а историчари ће са одређене временске дистанце и на основу увида у неке за сада недоступне информације проценити колика је кривица нас и Милошевића а колика запада за сва зла која су нам се десила тих смутних година. Данас, 17 година касније, рата и бомби више нема, санкције су прошлост али се поставља питање како ми то сада живимо? Да ли нам је боље? Имамо ли ту фамозну и дуго најављивану будућност и да ли је ово “амерички сан”? Тај пети октобар, осим промена у политичком уређењу земље донео и колико толико нове људе. Бар у почетку.

Окупљени око коалиције ДОС-а, продајући јефтине трикове изгладнелом народу одмах су кренули са коцкањем поверења и наде коју су имали они који су их бирали. Осим наде и поверења врло су брзо за одређњни проценат крчмили све што је било “заједничко”. У име капитализма јавна предузећа су вештачки гурана у стечај а затим багателно продавана странцима, домаћа производња се гасила да би се отворио приступ страним инвеститорима а у име богатије Србије по узору на запад они који су нас представљали радили су све супротно од онога што су земље запада радиле док су се богатиле.

Велики привредни гиганти данас су уништени и продати. Домаћа привреда и пољопривреда готово да и не постоје. Одлив мозгова годишње је већи него током целог рата деведесетих. Села се гасе. Најстарија смо нација Европи. Без посла остало је стотине хиљада људи. А ко су ти људи заправо? То су исти они који су, додуше с правом, разуздано беснели по улицама, опијени слаткасто крвавим мирисом револуције и са стиснутом песницом позивали на самоубиство председника. То су они који су били спремни на све да посрнулој отаџбини врате достојанство. Притом су изгубили своје и преварени постали су “жртве транзиције”. Жртве идеја у које су веровали. Жртве једног система вредности за који ми нисмо били васпитавани, система потчињености који је у Србију увео ДОС-шарена коалиција левице и деснице окупљене око једног циља званог “лични интерес”.

Све ово, што иначе ви већ знате, пишемо Вам дирнути писмом једног Јагодинца. Он је млад. Жељан живота и живљења. У октобру 2000-те године, његови родитељи иначе тада радници Фабрике Каблова и Јагодинске пиваре били су убеђени да раде праву ствар за свог сина и све синове и кћери Србије. Испред скупштине гласом промуклим од сузавца узвикивали су пароле и славили победу. Да се разумемо, тада ништа нису украли из демолиране Скупштине па вам је јасно да су са својим менталитетом данас његови родитељи без посла. Фабрика каблова и Јагодинска пивара данас су фактички само споменици једног прошлог времена, споменици које ће ускоро у буквалном смислу до темеља срушити неки нови инвеститор.

Лазар, Јагодинац, у жељи да помогне својим родитељима, запослио се у једној страној фабрици по имену “Андреа Конфекционе” иначе поносом нове индустријске зоне у Јагодини. Преносимо Вам његово писмо упућено нашој редакцији:

“Поздрав људи. Нисам нешто обучен за писање текстова, радим у производњи у једној јагодинској фабрици која се “Андреа Конфекционе”. Шта да вам кажем, отац и мајка су као радници фабрике каблова и пиваре остали без посла радимо нешто мало пољопривреду али је то све постало крајње неисплативо зато сам се и ако знам како поступају према радницима запослио овде. У суштини овако стоје ствари. Производне норме које нам намећу су – ненормалне, а ко оствари испод 100% од норме њега кажњавају смањењем плате у зависности од процента учинковитости. Углавном је све то одрађено тако да би могли да нас режу оправдано.

О условима за рад нећу ни да говорим. Катастрофа! Лети нам прокува мозак од врућине испод оних качкета. Будемо гола вода буквално. Колико сам се само пута разболео од кад сам се запослио нећу ни да причам. Топли оброк-срамота! Он је као плаћен али на месечном нивоу добијамо 855 динара. За два кувана јаја дневно и то без хлеба. Пут иначе није плаћен осим радницима екструдера. Често се раде неке анкете о томе јесмо ли задовољни, а све те анкете су намештене.

Овде раде само они који морају и они то знају па вешто користе. А да, за неке наводне грешке оператерима се овде пишу службене белешке и истима се одузима 30% од плате. Иначе међу радницима се шушка да је плата требала да нам буде 400-500евра у старту али је неко како кажу узео пола. Ако је то тачно знате коме иде та разлика? Ја нећу спомињати имена јер не смем, може да се сазна али тог човека наравно сви знају. А о њему мислим све најгоре наравно! Има ту још ствари као на пример, запошљавање преко неке агенције?!

Ја нисам тако запослен али сам чуо. Као Агенција нека приватна те запосли они узимају део плате, немаш права на одмор и боловање кад си преко њих дошао на посао и тако то… Ко су ти људи? Каква агенција? Па шта ће нам онда биро за запошљавање? Дај да га затворимо онда. Ја мислим је то противзаконито. Мислим овде је све противзаконито. На крају ћемо почети као кинези из оних фабрика да пишемо скривене поруке које ћемо да стављамо у готов производ и шаљемо у свет, можда нас неко спасе. Мислим, отказ можеш да даш кад хоћеш али… Куда?

Створен је систем у коме је ово нормално а ја знам да није! Има ту још свашта да се каже, писао сам без редоследа али то вам је суштина. То је то људи, ништа се неће променити али макар објавите текст да остали виде и чују где живимо и да се нико не заноси да је Јагодина рај на земљи, ово је казамат из кога треба побећи. Само је питање где?

П.С. Свака част за храброст! Само напред, чита вас цело Поморавље али гурајте овакве текстове а не глупости о дијетама итд исл… Поззз”

Објављено 30.10.2017

Фото: Свечано отварање фабрике “Андреа Конфекционе” 2013-те године; извор:  Осерватореио Италиано

Одштампај